Сладић објаснио два топлотна таласа: У јуну "претис-лонац", а сада "рерна с вентилатором"

30.07.2026 11:17

Коментари:

0
Сладић објаснио два топлотна таласа: У јуну "претис-лонац", а сада "рерна с вентилатором"
Фото: Tanjug/AP/Petros Karadjias, Envato/goinyk,melis82

Метеоролог Недим Сладић упоредио је актуелни топлотни талас са оним који је крајем јуна захватио Босну и Херцеговину, наводећи да је главна разлика у количини влаге у ваздуху.

Иако су температуре у оба периода биле готово идентичне, знатно нижа температура росишта током актуелног таласа доприноси томе да нема израженог осјећаја спарине, па се високе температуре лакше подносе.

Сладић је то показао на примјеру мјерења у Мостару.

Температура ваздуха у овом граду 29. јуна износила је 40,2 степена Целзијуса, док је температура росишта била 23,3 степена. Субјективни осјећај температуре тада је износио чак 50,4 степена.

топлотни талас

Наранџасто упозорење за Српску: Очекује се 39 степени

Мјесец дана касније, 29. јула, у Мостару је измјерено 40 степени, али је температура росишта износила свега 8,7 степени, због чега је субјективни осјећај био 40,7 степени.

"Разлика је, народним језиком и жаргонски, у томе што је у јуну све личило на „претис-лонац и сауну“, а сада на „рерну с вентилатором“, навео је Сладић на свом профилу на Фејсбуку.

Иако ће актуелни топлотни талас бити дуготрајан, осјећај спарине је знатно мањи, па је врућина током дана подношљивија, а тијело се лакше хлади.

Сладић је, ипак, упозорио да ни овакву врућину не треба потцјењивати и да високе температуре нису безопасне.

Зашто је температура росишта важна

Температура росишта (dewpoint temperature) показује количину влаге у ваздуху и представља температуру до које ваздух мора да се охлади, при непромијењеном притиску, како би постао потпуно засићен влагом.

Овај параметар је важан за способност људског организма да се хлади, јер од количине влаге зависи колико брзо и ефикасно зној испарава са коже.

Карло Анћелоти

Анћелоти нашао разлог за дебакл Бразила: "Изгубили смо због паузе за хидратацију"

Када је температура росишта нижа од 15 степени, зној лакше испарава, па се тијело брже хлади и високе температуре су подношљивије.

Температура росишта изнад 21 степена сматра се границом након које је хлађење организма успорено. Ваздух тада дјелује тежак и влажан, а тијело се додатно оптерећује покушавајући да снизи температуру.

Током јунског топлотног таласа у Мостару је у једном тренутку забиљежена температура росишта од 23,7 степени, што, према Сладићевим ријечима, није уобичајена вриједност ни за континенталну Босну ни за Херцеговину.

Због тога температура ваздуха од 38 степени уз 10 до 20 одсто релативне влажности није исто што и иста температура уз влажност од 43 одсто. При већој влажности субјективни осјећај је знатно виши, а организам се брже исцрпљује јер зној не може довољно ефикасно да испарава.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: