Сутра обиљежавамо два празника: Ево шта вјерници треба да изговоре

Ово је дан који се у традицији доживљава као вријеме унутрашњег преиспитивања. Људи вјерују да су ове ријечи довољне да призову мир и заштиту у кућу: Господе, оснажи мој дом, моје мисли и моје ближње. Чувај нас као што си чувао своје праведнике.

Свети мученик Јерон рођен је у Тијани у Кападокији, у скромној кући у којој је узгајана дубока вјера. Мајка Стратоника била је слепа, а Јерон јој је служио с толико љубави и оданости да је то обликовало његов карактер. Ревносни хришћанин од младости, одбио је службу у римској војсци јер није могао да остави мајку саму, нити да служи идолима.

Због одбијања службе војници су послати по њега, али их је он отјерао. На крају је заробљен и са групом хришћана спроведен кроз кападокијске пределе све до Мелитине. Вјерничко предање каже да му се на путу јавио човек у бијелом оделу који му је рекао: Јероне, нећеш војевати за цара земаљскога, него за Цара небеског.

У тамници је храбрио све затворенике, молећи их да остану верни Христу. Са њим је било тридесет две мученика који су сви, осим рођака Виктора, истрајали до краја. Јерону је одсјечена рука, затим је мучен и на крају посечен заједно са својом дружином. На путу ка губилишту певали су псалам Блажени непорочни на путу ходећи по закону Господњем.

Њихова имена, од Исихија и Никандра до Темелија и Амонита, уписана су у Књигу Живота као примјери непоколебљиве вјере. По предању, један хришћанин по имену Хрисант узео је одсјечену главу Светог Јерона и сахранио је са великом чашћу, а касније је над тим гробом подигнута црква.

Док је прича о Јерону прича о жртви и храбрости, живот Преподобног Лазара Галисијског доноси потпуно другачију врсту подвига. Над његовом кућом у Магнезији појавио се стуб свјетлости у тренутку његовог рођења, што је народ схватио као знак посебне Божје благодати.

Свијет

Трамп: Остао ми је још само један конфликт да ријешим

Послије одласка у Јерусалим и монашења у манастиру Светог Саве Освештаног, Лазар је десет година провео у послушању и молитви. Касније се настанио на гори Галисијској, гдје се подвизавао као столпник, стојећи на стубу у непрекидној молитви. Живио је аскетски, тихо и посвећено, али су људи у њему препознавали моћну светлост и тражили његов благослов.

Цар Константин Мономах га је изузетно поштовао, а предање бележи да је Лазар био чудотворац и за живота и после смрти. Упокојио се крајем једанаестог вијека.

Предање каже да се на данашњи дан посебно изговарају ријечи које призивају смирење, истрајност и унутрашњу сигурност. Нису то компликоване молитве, већ једноставне реченице које човјека враћају себи.

Данас се тихо у себи изговарају речи попут: Господе, оснажи ме да истрајем у ономе што је праведно. Сачувај мој дом од немира и моју душу од страха. Даруј ми светлост да видим свој пут.

У многим домовима чита се и тропар Светим мученицима као заштита од невоље, али и тропар Преподобном Лазару као молитва за снагу и унутрашњи мир.

Људи вјерују да ова два празника заједно доносе посебну енергију дана. Један говори о јакости и истрајности, други о тихом подвигу и унутрашњој светлости. Због тога се 20. новембар сматра добрим даном да човјек замоли за заштиту дома, благослов дјеце и јасноћу мисли пред важне одлуке.

(Она.рс)