Сутра славимо дан који НОСИ БОЖЈУ МИЛОСТ: Ово су најважнији обичаји, један је посебно везан за децу

За овај празник се каже да носи Божју милост, а у многим домаћинствима се вијековима поштује као дан када је добро крстити дјецу, молити се за потомство, здравље породице и унутрашњи мир.

Библијско предање и значај празника

Празник Зачећа Светог Јована темељи се на догађају из Новог завета: праведни старци Захарија и Јелисавета, без потомства у позним годинама, добили су од Бога вијест преко анђела да ће им се родити син – Јован, који ће постати Претеча и Крститељ Господа Исуса Христа.

Захарија, који је био свештеник, у први мах није повјеровао, па је занијемио све до рођења сина. Када је на плочици исписао име "Јован", његов глас му се вратио, а људи су ово препознали као Божје чудо. Управо зато се овај дан и сматра даном великих и неочекиваних преокрета, нарочито за оне који се моле из дубине срца.

Народни обичаји и вјеровања

У српском народу, овај празник има своју духовну симболику, али и јасна народна правила и обичаје који се поштују вијековима.

Крштавање дјеце: Вјерује се да је овај дан нарочито погодан за крштење, или бар за одређивање датума крштења. Сматра се да ће дијете које се крсти око овог празника имати посебну Божју заштиту и духовну снагу.

Молитва за потомство: Парови који се боре са стерилитетом, или дуго чекају на потомство, на овај дан одлазе у цркву, пале свијеће и упућују молитве Светом Јовану, вјерујући да ће им се услишити молбе – баш као што су Захарији и Јелисавети.

Породична слога: Према народном вјеровању, 6. октобар треба провести у миру, без расправа и тешких ријечи. Идеално је дан провести с породицом, уз ручак и захвалност за оно што већ имамо.

Дјеца као Божји благослов: Они који већ имају дјецу, позвани су да се посебно сјете колико су она дар од Бога. Препоручује се да се тог дана дјетету каже колико је вољено, а у кући да влада радост.

Вјера као кључ: Народ вјерује да ништа није немогуће за оне који искрено вјерују, па се овај дан доживљава и као дан молитве за животна чуда – било да се односе на здравље, породицу или неку личну молбу.

У црквеном календару овај празник носи снажну симболику наде и Божје правде. Он нас подсјећа да никада не треба престати да вјерујемо – чак и када се све чини изгубљеним, у правом тренутку долази одговор одозго.

Свети Јован Претеча, кога ће касније називати "гласом који виче у пустињи", позивао је људе на покајање, духовно очишћење и повратак вјери. Његово зачеће, по предању, било је чудесно, и баш због тога овај дан у народу носи ауру нечег светог и посебног.

(Она.рс)