Извор:
Курир
03.10.2025
09:38
Коментари:
0Да ли је слава и данас мисионарски печат православља у српском народу или се претворила у још један друштвени ритуал, често праћен више или мање укуса у обиљежавању? Одакле уопште потиче овај јединствени обичај и зашто је толико дубоко укоријењен у нашем идентитету?
Према ријечима свештеника др Угрина Поповића, слава је у наш народ ушла као хришћански одговор на паганске светковине и као трајна гаранција да ће се вјера у Христа укоријенити и одржати кроз вијекове. Њена мисија, како истиче, била је да прелазак од паганства ка хришћанству учини природним, лакшим и трајним.
Хроника
Откривен узрок експлозије у стану у ком је страдао мушкарац
– И, заиста, од тада, а има томе око 1000 година, Србин и кад је сиромашан и кад је богат, и кад има и кад нема, и кад је срећан и кад је несрећан, болестан и здрав, и кад смије и кад му се брани, у миру и у рату, и кад „вјерује“ и кад „не вјерује“, српски сељак, радник, ратник, учитељ, професор, директор… слави Славу – каже отац Угрин.
– У част оног свеца, којег је његов далеки пра-пра предак прихватио за заштитника свог дома, он припрема мање или више богату трпезу. Кува се жито, свештеник или домаћин зареже колач у облику крста и залије црвеним вином, пали се славска свијећа уз читање молитве, те укућани приступају трпези која је тог дана знатно богатија од свакодневне.
– Слава је, како каже отац Угрин, једини обичај у нашем народу који није изгубио свој континуитет у времену. Дакле, није било времена када Србин није славио славу. И под Турцима, и под комунистима, Угарима, Бугарима, Нијемцима, Аустријанцима… тај се обичај одржао и покољењима предао.
– Данас се слава обиљежава у складу са временом у којем смо – додаје он.
Сцена
Млада инфлуенсерка пронађена мртва
У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Господе Боже наш, Теби приносимо хвалу и славу у дан када прослављамо светитеља Твог,(име свеца, нпр. Светог Николу), заштитника нашег дома и наше породице.
Благодаримо Ти на свему што си нам даровао — на здрављу, на хљебу, на љубави и на вјери коју си посадио у срцима наших предака, а преко њих и у наша срца.
Погледај, Господе, на ову скромну трпезу, благослови хљеб, жито, вино и свако јело и пиће које смо припремили у част Твог светитеља.
Подари мир, љубав и слогу овом дому и свима који данас заједно са нама славе.
Република Српска
Прањић: Најважније да институције функционишу
Нека нас молитве Светог (име светитеља) прате кроз живот, чувају од зла и приближе Твојој свјетлости.
Помени, Господе, све наше живе и упокојене претке који су ову славу славили прије нас, и удостој их Царства Твога.
Ојачај нас у вјери, да ову свету традицију очувамо и пренесемо дјеци нашој, као што су наши преци пренијели нама.
Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, са Оцем и Светим Духом, сада и увијек и у вијекове векова. Амин
Међутим, он указује и на савремене изазове:
– Свакако да има одударања и малограђанске пренаглашености, али ипак… ми смо, због комунизма и урођене потребе да будемо оно што нисмо, ипак духовни скоројевићи. Пробуђени тек деведесетих и онда стихијски гурнути у цркве, скоро исто кад смо гурнути и у рат. Тај микс крста и бајонета нас је пратио цјелокупне те деценије, тако да се, више или мање успјешно, од тога још увијек опорављамо – истиче свештеник Угрин Поповић.
Бања Лука
У Бањалуци јутрос 1 степен, а у јавним вртићима нема гријања
– Једноставно, због тога имамо тај скоројевићки приступ свему – па и слави и обичајима. Није то ништа страшно. Само етапа на путу националног узрастања – додаје он. Управо то нас, каже он, враћа суштинској мисији славе:
– Што нас опет враћа појму славе као мисионарског оруђа. Једном ријечју, ако смо скоројевићи ми, не мора да значи да ће то да буду и наша дјеца. Те је баш због тога важно славу одржати и њима предати. Просто, нема везе… нека ове године или ове деценије то буде уз Митра Мирића или чак техно, али акценат и није на начину прославе колико на самом континуитету.
И као што би рекао један наш даровити пјесник: "Што ја почех ти продужи!" Слава није само породична традиција или културни симбол. Она је дубоко укоријењена хришћанска светиња, спомен на дан када је наша породица кроз једног свеца ушла у Цркву. И када знамо да је свако од нас карика у том дугом ланцу предака и потомака, онда знамо и шта нам је чинити: очувати и пренијети.
Најновије
Најчитаније
12
14
12
13
12
11
12
10
12
07
Тренутно на програму