Све више сиромаштва, све мање емпатије: Како се грађани Српске боре са овим проблемом?

Сиромаштво у Републици Српској више није статистика, оно има лице комшије, школског друга или старице из комшилука. Све више породица живи на рубу егзистенције, а цијене основних животних намирница расту брже од плата. Док се поједини труде да помогну, већина пролази поред туђе невоље не примјећујући је.

Савјети

Из кухиње обавезно избаците једну ствар: Призива биједу и сиромаштво

Питали смо грађане колико су свјесни сиромаштва око себе и како да доживљавају:

-Сматрам да има велики проценат сиромашних људи, можда и више него што ми мислимо. Неки бацају храну, а доста људи нема шта да једе што је заиста тужно.

-Сматрам да с обзиром на то какви су стандарди код на да све више и више расте сиромаштво. Губимо осјећај за људскост по питању хране и осталих битних ствари.

-Код нас је и нормално у односу на остатак свијета. Остатак свијета нема да пије воде, нема хране. Наши људи овдје некад и забораве шта ми све имамо. Наравно да је и овдје лоша ситуација и да се људи боре, али треба побољшати ситуацију и моралну свијест становништва.

-Људи су свјесни проблема када га директно виде и онда им се буди жеља да помогну. Међутим, када су у свом комодитету и када се одвоје од тих ствари онда забораве на то и понашају се тако како се понашају.

Свијет

Сиромаштво угрожава скоро 23 одсто становништва ове земље

Институције и хуманитарне организације, попут Црвеног крста, сваке године воде борбу са све већим бројем оних којима је потребна помоћ. На терену, нарочито у руралним срединама, биљеже пораст социјално угрожених породица. Њихова помоћ зависи искључиво од прикупљених донација и солидарности грађана. Управо зато, акције попут ''Акције солидарности“ сваке године постају важније него икада.

''Постоји доста породица које су у стању социјалне потребе у руралним подручјима. Свуда имамо мјесне заједнице Црвеног крста. Они имају социјалну карту и ми према прикупљеној хуманитарној помоћи дјелујемо и распоређујемо'', рекла је Жељкица Илић, секретар Црвеног крста Бањалука.

Друштво

Све више људи тражи помоћ у јавним кухињама, не могу себи приуштити ни основни оброк

Социолози упозоравају да се друштво полако удаљава од заједништва које га је некад чинило отпорним. Иако солидарност још постоји, све је теже препознати истинску бригу за другог човјека у времену дигиталне отуђености и личне борбе за опстанак. Помоћ појединца више није довољна, потребна су системска рјешења и озбиљније друштвено препознавање проблема сиромаштва.

''По мојој процјени, ми још увијек имамо и дишемо духом солидарности и још увијек смо спремни да помогнемо. Упркос захладњелим односима, упркос социјалној дигитализацији, мислим да код нас још увијек постоји тај осјећај за другог човјека и постоји потреба да некоме помогнемо. Наравно, то се може и треба подићи на виши ниво, али очекивати да појединци рјешавају проблеме сиромаштва је заиста немогуће. Нама је потребно институционално рјешење'', казао је Владимир Васић, социолог.

Градови и општине

Основци дали допринос јавној кухињи у Добоју

Није трагедија што многи немају, трагедија је што смо заборавили да дијелимо. Наш највећи пораз није у броју оних који траже помоћ, већ у броју оних који су престали да је нуде. Докле год вјерујемо да се достојанство не мјери иметком, него људскошћу, постоји нада да ћемо поново научити да будемо људи, а не само преживјели у свијету себичности.