Све више људи тражи помоћ у јавним кухињама, не могу себи приуштити ни основни оброк

Док хуманитарне организације покушавају да одрже корак с потребама, друштво као да је огуглало на чињеницу да глад више није проблем далеких земаља, већ наше свакодневнице.

''Мозаик пријатељства отприлике скоро без викенда прави између 750 и 800 оброка викендом је то за једно 200 оброка више зато што се врши достава хране на кућне адресе. Да ли има више људи морам да признам да људи све више и више има. Долазе људи који раде, привређују али не могу својом платом да воде своју породицу свој дом и онда овдје долазе да их нико не види и онда ми направимо неке пакете да би људи могли боље живјети..'', казао је Мирослав Субашић, ''Мозаик пријатељства''.

Свијет

Више од 13 милиона људи у свијету на ивици глади

Донације, иако постоје, све су рјеђе. Грађани и привредници и даље помажу, али из мјесеца у мјесец то постаје теже. Храна која би могла спасити породице често завршава у контејнеру, док јавне кухиње покушавају да одрже континуитет и пруже барем један оброк дневно онима који га немају.

''У једној седмици зна бити доста донација, људи буду одушевљени сваки дан нешто добију а некад и нема, али имам осјећај да је у односу на прошли период, ипак се осјети да се донације мање појављују него до сада'', казао је Мићо Блажановић из ''Мозаика пријатељства''.

Здравље

Ако ујутру не осјећате глад, тијело вам шаље поруку

Број корисника Мозаика из дана у дан расте. Међу њима су све чешће и запослени који, иако раде, не могу да обезбиједе основне животне потребе. Док се системска рјешења споро траже, хуманитарне организације попуњавају празнине које друштво не може да ријеши.

''Држава је усвојила закон, чак ви имате закон који фирмама враћа ПДВ. Јел није боље донијети у јавне кухиње, врати ти се ПДВ, ја мислим да све може бити боље само сматрам да друштво мора радити са тим пословним поготово субјектима'', рекао је Мирослав Субашић.

Градови и општине

Повећан број корисника јавне кухиње

У времену када се храна баца брже него што се дијели, питање није колико можемо произвести, већ колико смо спремни подијелити. Свјетски дан хране подсјетник је да ниједан оброк не би смио завршити у отпаду док неко гладује. Промјена почиње оног тренутка када схватимо да ни један залогај није безвриједан.