Треба ли малољетницима омогућити да гласају на изборима?

Бранко Петрић, бивши члан ЦИК-а БиХ подржава ту идеју. Разлога је више.

"Имајући у виду да су нека друга права малољетницима призната, попут права на рад, могуће је са 16 година закључити брак, послије 16 година су кривично одговорни. Према томе, активно бирачко право би требало омогућити млађим људима, поготово што изборни циклус траје четири године. Мислим да цијели тај процес у Европи иде ка томе да се малољетницима омогући активно бирачко право", каже Петрић.

Да би се малољетницима омогућило да учествују у изборном процесу, потребно је промијенити одредбе Закона БиХ, што није компликована процедура. Чињеница је да млади брже сазријевају, па би и старосну границу када је у питању право гласа на изборима требало помјерити, став је појединих аналитичара.

"По мом мишљењу, особама које имају 16 година може се издати лична карта и може им се омогућити гласачко право уколико су запослени и плаћају порез. Једино на тај начин могу да се квалификују као зреле особе, које су у стању и да расуђују политички", каже Данијел Симић, политички аналитичар.

Требало би, ипак, порадити на томе да се млади од 18 до 30 година активније укључе у изборни процес.

„Мислим да требамо смањити нашу политичку апстиненцију код људи између 18, 25 и 30 година, који не учествују у изборним процесу и мислим да је то рјешење за нас", каже Алекса Дабић, студент Факултета политичких наука у Бањалуци и најбољи млади лидер у свијету.

Дјецу и младе свакако је неопходно заштити од свих злоупотреба. Хтјели смо питати и омбудсмана за дјецу какав је њихов став по овом питању, али данас нисмо успјели добили њихову изјаву.