У петак се слави највећа слава код Срба: Ово су два најважнија обичаја за Светог Николу

Процјењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу зато је у народу популарна изрека "да ко не слави светог Николу, онда иде у госте".

Свијет

Лавров: Европа кује сплетке против Америке

Свети Никола је рођен у Малој Азији, у области Ликија, око 270. године наше ере. Познато је да је овај светац распродао породично имање и подијелио га сиротињи. Зато је проглашен за хришћанског светитеља којем су се људи обраћали за помоћ у вријеме болести, немаштине или неких несрећа.

Слава Светог Николе пада у вријеме великог божићног поста, па је традиција је да се за Никољдан припремају посна јела.

Обичај даривања дјеце

Будући да је Свети Никола познат и као заштитник дјеце, од давнина је постојао обичај да се на дан када се овај светац слави, дарују дјеца орасима, јабукама и слаткишима. Током ноћи, док дјеца спавају, Свети Никола би има оставио дарове у ципеле или покрај прозора. Дјеца би нарочито за тај дан, очистила своје ципеле и ставила их близу кревета како би се ујутру прво њима обрадовала.

Љубав и секс

Четири јасна знака откривају да ваша веза иде у добром правцу

Опростите другима дугове

У народу постоји вјеровање да ће ономе ко данас опрости дуг сљедећа година бити богата и плодна. Постоји и вјеровање да данас не треба никога подсјећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.

Шарени колачи у облику птице

На југу Србије традиционално се на овај дан праве шарени колачи у облику птице. Заједно са погачом и вином односе се у цркву на освештење молитвом и вином. Након тога, служе се гостима, а прије свих дјеци.