Због наглих промјена времена људи масовно зову Хитну: Ситуација је озбиљна

Доктор Сергеј Пантић каже да грађани Хитну помоћ најчешће зову када долази до нагле промјене времена.

"Искрено, највише зову када долази до нагле промјене времена – било да је у питању отопљавање или нагло захлађење. Када се вријеме устали неколико дана, број позива се врати у нормалу", наводи Пантић.

Истакао је да београдска Хитна помоћ дневно има 150 до 160 интервенција, а од тога педесетак буде на јавном мјесту.

"Али углавном те тегобе које настају због промјене времена су блаже природе", додаје Пантић.

Промјена времена и крвни притисак

Говорећи о пацијентима који имају проблеме са крвним притиском, Пантић каже да терапија исто дјелује без обзира на то које је годишње доба, али да се ми лети и зими другачије понашамо.

"Ми зими једемо више масноће, једемо сланију храну. Наша кухиња је таква да претјерујемо са сољу. Со је неопходна за организам, али ако поједете кришку хлеба, то је сасвим адекватна количина соли за један дан. Међутим, ми једемо и кисели купус и сарме и наше месо се соли, наш сир. Наша исхрана је сувише слана", објашњава доктор.

Наводи да девет грама соли држи литар течности.

"Једноставно, ви имате и већу количину крви у оптицају и већи притисак, више оптерећујете срце, више оптерећујете бубреге и то прави много веће тегобе за читав организам", додаје Пантић.

Колико је исправан савјет о слојевитом облачењу

Доктор Пантић наглашава да се на вријеме не може утицати, али да постоје људи који су осетљиви на промјене атмосферских услова.

"Има људи који су метеоропате и реагују на промјене времена, али они се временом навикну. То нису тегобе које трају неколико дана, већ их имају годинама и знају шта треба да раде", наводи Пантић.

Колапси на јавним мјестима

На јавним мјестима, додаје, најчешће се догађају колапси, малаксалост и вртоглавица.

"Нада Мацура је ушла у легенду са својом причом о слојевитом облачењу, али то је потпуно тачно", напомиње Пантић.

На питање да ли је тачна теорија да је организму потребно између 24 и 48 сати да се навикне на промјену времена, доктор каже да је то индивидуално.

"Све зависи, нису сви људи исти, неко се навикне за пар сати. Норвешка, рецимо, има много озбиљнију, оштрију климу од наше, али они кажу да нема лошег времена, има само лоше одјевених људи. Значи, треба се адекватно обући", каже Пантић.

Колико је шетња корисна

Умор, главобоља, несаница и узнемиреност чешћи су крајем зиме, а разлог је пре свега мање кретања и боравак у затвореном простору.

"Зими се мање крећемо, много смо више у затвореном простору, сједимо испред телевизора, сједимо на послу по читав дан. Једноставно, хладно је напољу, мрзи нас да изађемо, чекамо прољеће-љето да бисмо се више кретали. Значи, ако људи живе здравије и гледају да се здравије хране, да не пуше, да се више крећу, сваки дан бар минимум пола сата неке дневне активности, благе шетње", навео је Пантић.

Савјетовао је свима да током предстојећих дана празника оду у природу два или три сата, јер ће тиме много више учинити за своје здравље.

Младима и здравима савјетује да се не обазиру на метеоролошке прилике.

"Једна блага шетња у природи, да вас мало озноји, много ће пријати. Не шетња од излога до излога, већ права шетња. И ако сте под неким стресом, када се прошетате, другачије ћете размишљати", додаје Пантић.

Шта ако нас данима боли глава

За крај, доктор Пантић је дао и савет људима који осјећају тегобе ових дана.

"Мој савјет је да онај ко има главобољу када су овакве метеоролошке прилике, требало би да провјери крвни притисак. И ако су те тегобе честе, обавезно да се јаве свом љекару који ће га упутити у лабораторију. Значи, да се провјери да нисмо малокрвни. То није ни ријеткост ни чудо. Иако се трудимо да се здраво хранимо, треба провјерити крвну слику. Препорука је за старије бар два пута годишње и то ако немају здравствених тегоба, а ако имају здравствених тегоба, то је сасвим друга прича", истиче Пантић.

(Блиц)