Цијене деру кожу: Неке намирнице поскупјеле за чак 70 одсто

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, ако се упореди јануар 2024. и исти мјесец ове године, цијена млијечне чоколаде скочила је са 18,77 на 31,72 КМ по килограму, што је поскупљење од 12,95 марака. Простом математичком рачуницом долазимо до закључка да је чоколада поскупјела за чак 70 одсто.

Хроника

Има ухапшених, четворо повријеђено: Детаљи тешке несреће у Бањалуци

Килограм мљевене кафе у посматраном периоду поскупио је за око 11 КМ, телетина без кости за 7,34 КМ, док је јунетина са костима са 13,75 КМ поскупјела на 18,54 КМ, односно за 4,82 КМ у односу на јануар 2024. године.

Раст цијена ових производа само је дио тренда поскупљења хране, који већ дуже вријеме утиче на кућне буџете грађана.

Климатске промјене и берзанске цијене

Предсједница Удружења потрошача "ТоПеер" из Добоја Снежана Шешлија истакла је да се поскупљења могу посматрати из два угла - један се односи на берзанске цијене, а други на климатске промјене због којих нема много производа на тржишту.

Култура

Жетва ускоро долази у Бањалуку

"Какао је значајно поскупио, а као разлози се наводе лоши приноси и климатске промјене, због чега на тржишту има мање производа и теже је задржати ранији ниво цијена", рекла је Шешлија за "Глас".

Како је истакла, много већи проблем је што у БиХ и Републици Српској долази и до поскупљења хране која се производи на домаћем тржишту.

"Ријеч је о производима које не морамо увозити и које бисмо могли имати у довољним количинама на нашем тржишту", нагласила је Шешлија.

Највише притужби родитеља у јесен

Наглашава да је највише притужби грађана стигло током јесени.

"Одређени проблеми су се појавили већ у марту, али највише притужби било је у септембру и октобру, када дјеца крећу у школу. Тада родитељи више обраћају пажњу на кућни буџет и постају свјесни колико су цијене прехрамбених производа порасле", појаснила је Шешлија и додала да у БиХ и даље недостаје јаснији механизам контроле цијена.

Друштво

Сложно раде три генерације соколачких фармера

Наглашава да немамо уједначен став о укидању ПДВ-а на основне животне намирнице, те да не можемо у потпуности препустити трговцима да слободно формирају цијене без одређених параметара који би штитили животни стандард грађана.

Више новца у оптицају подстакло раст цијена

Економиста и извршни директор Удружења економиста Републике Српске "СWОТ" Саша Грабовац појаснио је да цијене потрошачких добара у великој мјери зависе од тражње на тржишту.

"Код нас је у протеклом периоду дошло до повећања плата и пензија, што је значило и већу количину новца у оптицају. Тај новац у највећој мјери завршава у малопродаји, па трговци имају простор да повећавају цијене све док грађани могу да их плаћају", рекао је Грабовац за "Глас".

Градови и општине

Откривамо: Каква је судбина старе болнице у Требињу

Додаје да су на раст цијена такође утицали и глобални шокови као што су корона вирус, рат у Украјини, сукоби на Блиском Истоку, али и нагли раст цијена нафте и природног гаса.

"Пошто су енергенти дио трошкова производње скоро сваког производа, то се директно одражава и на раст цијена хране и пића", нагласио је Грабовац.

Према његовим ријечима, поскупљења највише погађају домаћинства са најнижим примањима.

"Најсиромашнији грађани су највише оптерећени јер у структури њихове потрошње највећи удио имају храна и енергенти, а управо ти производи су највише поскупјели. Грађани са већим примањима такође осјете раст цијена, али знатно мање", закључио је Грабовац.

Инфлација

Саша Грабовац упозорава да, када је ријеч о наредном периоду, неизвјесност и даље постоји.

Економија

Потрошња све мања: Ко слави Свјетски дан потрошње

"Већ имамо висок ниво цијена који је остао након пандемије и рата у Украјини. Уколико се геополитичке тензије наставе и ако поново дође до поремећаја у транспорту нафте и енергената, можемо очекивати нови талас инфлације", навео је Грабовац.