19.02.2026
09:34
Коментари:
0
Када предузеће оде у ликвидацију, заврши у стечају или једноставно престане са радом, за многе власнике, али и запослене, то значи изненадни губитак прихода. Ипак, и предузетници и власници фирми могу да остваре право на новчану накнаду код Националне службе за запошљавање (НСЗ), али то право није аутоматско нити под истим условима за све, већ зависи од испуњавања прописаних критеријума.
Основни услов је постојање стажа осигурања за случај незапослености. Накнаду могу остварити они којима су доприноси уплаћивани најмање 12 мјесеци без прекида или укупно 18 мјесеци са прекидима. Овај критеријум важи и за запослене и за власнике фирми, пресудно је да су доприноси редовно уплаћивани.
"То значи да и предузетник који затвори своју радњу може остварити право на новчану накнаду, али уз два услова. Први је да је претходно испунио минимум стажа осигурања и да се пријави Националној служби за запошљавање у року од 30 дана од дана обуставе рада", објашњава адвокат Драгана Лазић.
Право на накнаду не односи се само на раднике запослене код послодавца, већ може припасти и власницима фирми, али искључиво ако су у сопственом предузећу имали закључен уговор о раду и примали зараду. Сам статус власника не подразумијева и статус запосленог. Многи оснивачи формално не заснивају радни однос у својој фирми, па самим тим немају ни основ за остваривање овог права.

Свијет
Сијарто: Трамп се залаже за мир широм свијета
"Паушално опорезовани предузетници, познатији као паушалци, немају право на ову врсту помоћи. Такође, право не могу остварити ни они који добровољно затворе фирму, иако је она формално отишла у стечај, уколико не испуњавају законске услове. Привремени прекид дјелатности или пад прихода није довољан разлог за стицање права на накнаду, незапосленост мора бити посљедица престанка рада послодавца или гашења дјелатности", објашњава Лазић.
Постоје и друге групе које су изузете из овог система. Самостални умјетници, свештеници, особе које остварују приходе по основу уговорене накнаде, као и они који раде за стране компаније без представништва у Србији, немају право на новчану накнаду код НСЗ-а. Другим ријечима, право је условљено јасно дефинисаним статусом осигураника у систему обавезног социјалног осигурања за случај незапослености.
Саговорница истиче да није могуће отворити предузетничку радњу, радити кратко вријеме и затим је затворити само ради остваривања права на накнаду. Неопходно је најмање 12 мјесеци непрекидног рада уз уредно плаћене доприносе, а висина накнаде зависи управо од трајања претходног осигурања.
Дужина исплате накнаде одређује се према укупном стажу осигурања. Они са стажом од једне до пет година имају право на три мјесеца накнаде. За стаж од пет до 15 година предвиђено је шест мјесеци исплате. Особе са 15 до 25 година стажа могу примати накнаду девет мјесеци, док они са више од 25 година осигурања имају право на исплату током 12 мјесеци.
Новчана накнада за незапослене финансира се из доприноса запослених. Сваки радник у Србији мјесечно издваја 0,75 одсто бруто зараде за осигурање у случају незапослености. Од 2019. године послодавци више немају обавезу плаћања овог доприноса, што значи да запослени сами финансирају систем из којег се исплаћују накнаде онима који остану без посла.
Износ накнаде усклађује се једном годишње, у складу са стопом инфлације из претходне године. Од 1. фебруара минимална бруто накнада износи 33.745 динара, односно 22.170 динара нето, док максимална бруто накнада износи 78.226 динара, односно 51.394 динара нето.
Коначан износ који појединац прима зависи од његових претходних примања и дужине стажа осигурања.
За остваривање права потребно је поднијети одговарајућу документацију. Власници и оснивачи предузећа у стечају или ликвидацији, као и предузетници, приликом пријаве на евиденцију незапослених дужни су да доставе личну карту и доказ о стручној спреми, свједочанство, диплому или уверење, уз оригинал на увид.

БиХ
Хелез жели да Гламоч претвори у бојно поље
Неопходно је приложити и решење надлежног привредног суда о отварању стечаја или рјешење Агенције за привредне регистре о брисању предузећа, односно о брисању статуса предузетника.
Потребно је доставити и доказ о основицама осигурања из Пореске управе или РФ ПИО, као и потврде о посебним врстама стажа – бенефицираном стажу, стажу оствареном у иностранству, војном стажу у другим републикама, продуженом осигурању, посебном пензијском стажу по основу трећег дјетета или учешћа у ратним дешавањима у двоструком трајању.
Особама којима до испуњења првог услова за пензију недостаје до двије године потребан је и доказ о периодима осигурања из матичне евиденције РФ ПИО, што поступак чини сложенијим, али омогућава прецизно утврђивање права на новчану накнаду, преноси Бизнис.рс.

Економија
2 ч
0
Економија
15 ч
0
Економија
15 ч
0
Економија
20 ч
0Најновије
Најчитаније
10
53
10
51
10
42
10
40
10
38
Тренутно на програму