Аутор:
Бојана Винчић18.02.2026
19:39
Коментари:
0Отишао је на сезонски посао, планирајући повратак кући. Умјесто тога, остао је да живи и ради у иностранству. Николина прича данас није изузетак, већ све чешћа појава међу младима.
За свој пут изабрао је Словенију, гдје борави већ четири године. Како каже, повратак у БиХ није опција, свој породични живот замишља у Словенији.
"На сезони сам био два и по мјесеца, свидјело ми се наравно, али сам хтио ипак да пређем на нешто сигурније, што је боље, што имам уговор на цијелу годину, то ме више привлачило и такав посао сам нашао. Највећа предност је то што је свакако већа плата, него што је у Босни и Херцеговини, такође вишак сати се користи као годишњи одмор, у току зиме или на примјер када је затворен хотел или када је мањи обим посла", каже Никола Грбић, хотелски кувар.
Одлазак младих на сезонске послове и одлука да остану на истим, рефлектује се чињеницом да је у Републици Српској сектор туризма и угоститељства у знатном паду.
Неплаћен регрес, рад на минималцу, неплаћени прековремени сати доводе до незадовољства радника и све чешћих одлука за одлазак. А све су чешћи и послодавци који не маре за своје запослене, истичу из удружења.
"Одређени број угоститеља који иде на море, уколико имају нормалног послодавца, шта значи нормалан послодавац, да имају уговор за стално, да имају плату која иде преко рачуна, да су кредитно способни. Можда чак више ни та плата више није пресудна да људи остану у Републици Српској и да раде, него сам однос тог послодавца, уколико ме третираш као човјека, и ја кажем у Бањалуци, сигуран сам да има преко 50% угоститељских локала који нема проблем са радницима, а ових других 50%, бога ми, како иде сезона, како се ближи, питање је шта ће да буде са њима", каже Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма у Републици Српској.
Поред тога што Република Српска у протеклом периоду доживљава експанзију у сектору туризма, и даље је суштински проблем, истичу из коморе, незаинтересованост за упис у угоститељске школе, те посљедично, квалификоване радне снаге која утиче на слаб резултат на тржишту рада.
"Проблем радне снаге је чињеница и није само код нас, са тим проблемом се суочавају и земље у окружењу, ми смо као Привредна комора Републике Српске и приликом предлагања приједлога за програм економских реформи указали смо на проблем недостатка радне снаге и предложили један низ мјера, а оне се односе и на реформу образовног система који треба да буде у функцији потреба тржишта рада. Циљ наш треба да буде запошљавање домаће радне снаге, али исто тако сматрамо да требамо наћи одређена рјешења за поједностављење процедура за додатно запошљавање и увоз квалитетне радне снаге", каже Драгана Шобот, секретар Удружења туризма и угоститељства у Привредној комори Републике Српске.
Одлазак на сезонске послове, за већину није потреба, већ нужност. У једном се ипак слажу, док тржиште рада не понуди сигурна и стална примања, сезонски послови ће бити први избор младих угоститеља.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Економија
1 ч
0
Свијет
1 ч
0
Србија
1 ч
0
БиХ
1 ч
0
Економија
1 ч
0
Економија
5 ч
0
Економија
7 ч
0
Економија
8 ч
0Најновије
Најчитаније
20
51
20
42
20
27
20
24
20
24
Тренутно на програму