Душко из Прњавора распрода на кућном прагу све што произведе

Тако расад паприке почиње да производи већ од 1. фебруара, прича овај пољопривредник, док парадајз креће нешто касније, јер има бржи раст и краћу вегетацију. Циљ је да биљке достигну оптималну фазу развоја управо у вријеме када почиње продаја.

Градови и општине

Дејан Радујковић из Челинца бесплатно даје ауто за превоз болесних

"Важно је ускладити производњу тако да расад буде спреман за продају почетком априла. Тада биљке достижу одговарајућу величину и квалитет", објашњава саговорник, који има пет пластеника од по стотину квадрата.

Ове године продаја у мају

Али, како каже, тачан почетак продаје ипак највише зависи од временских услова, али су почетком априла биљке већ довољно развијене. "Ако дође до виших температура, пластеници се могу засјенити, а по потреби се додаје и влага у одређеним количинама. Важно је одржавати оптималне услове како би расад био квалитетан", објашњава Милић.

Када је ријеч о овогодишњој сезони, продаја расада би ускоро могла почети.

"Очекујем да би продаја паприке и парадајза могла кренути око 10. маја, уколико се временски услови стабилизују", каже овај домаћин.

Провјерене сорте и хибриди

Како прича Душко, ове године није било потребе за третманима, када је ријеч о заштити биљака, те додаје да чак ни превентивно није радио.

"Једино ћу пред продају извршити заштиту против пламењаче, о чему ћу обавијестити купце, како би знали да је расад заштићен. Такође, прије продаје расад мора проћи процес прилагођавања на спољне температуре", истиче овај произвођач.

Србија

Како израчунати отпремнину при одласку у пензију

Најчешће узгаја провјерене хибриде и сорте, који су тражени на тржишту, попут Биг Бееф, Матиас, воловско срце и других.

"Купци углавном траже већ познате сорте, али има и оних који наручују специфичне, па њих производим у мањим количинама. Увијек имам неку нову сорту, рецимо парадајз берберана и још неке које сам увео у производњу. Када је ријеч о паприци, ту су бабуре попут бланкине, бибико и других. То су хибриди, али купцима их објашњавам као бабуре под тим називима. Углавном су то врло родне паприке", појашњава, додавши да је расад паприке спреман за продају.

Тренутно располаже значајним капацитетима када је ријеч о садном материјалу - око 25.000 садница паприке и парадајза, а уз то производи и мање количине лубенице, диње, краставца и корнишона, у зависности од потражње купаца.

Производња раног поврћа

У свом пластенику Душко је већ започео производњу раног поврћа. "Парадајз сам пресадио почетком марта и пластеник још увијек гријем како бих добио ранији род. На тај начин могу изаћи на тржиште 15 до 20 дана раније, што доноси бољу цијену, иако су трошкови гријања већи", каже он.

Република Српска

Влада покренула иницијативу: Посао за 500 дјеце погинулих бораца

Ипак, Милић говори да се ранија производња исплати, упркос додатним улагањима. Потребно је доста труда и улагања у гријање, али ранији парадајз увијек има већу вриједност на тржишту.

"Тренутно је парадајз већ у фази цвјетања, а избор сорти заснива се на личном искуству и захтјевима купаца. Увијек прво испробам код себе, како бих могао купцима објаснити какав је род, принос и укус. Не могу препоручити нешто што нисам лично тестирао", наводи.

Први плодови парадајза очекују се средином јуна. Ранија производња доноси и бољу цијену, јер како наглашава 15 до 20 дана много значи на тржишту.

За разлику од парадајза, паприку не производи као рану културу. Ради их касније, као и краставце. Због ограниченог простора пластеника морао се прилагодити и већину капацитета усмјерити на расад. "Након што продам расад, у пластенике ћу пресадити паприку каптуру, такозвано слоново уво. То радим јер касније доспијева и тада има добру цијену, посебно у периоду припреме зимнице", закључује саговорник.

Од повртарства се може живјети

Говорећи о исплативости повртарске производње, наглашава да се од овог посла може живјети, али уз много рада и искуства.

Регион

Упорно га пљачкају: Пољопривредник нуди награду за информације о лоповима

"Овим послом се бавим већ више од десет година. У почетку је било теже, али како су купци препознали квалитет, данас углавном успијем продати сав расад који произведем. Најчешће то иде унапријед познатим купцима или по наруџби", објашњава Милић, који све прода на кућном прагу, ријетко када излази на пијаце.

Додаје да је кључ успјеха повјерење купаца. "Ако је купац задовољан квалитетом, он се враћа и наредне године. Тако се ствара стална база купаца и сигурнија продаја", закључује додајући да ће цијене касније опадати како понуда буде расла, преноси "АгроКлуб".