Економски стручњаци буџет за 2026. оцијенили реалним и остваривим

Најважнији документ усвојила је НСРС на 17. редовној сједници. Буџет карактерише, повећање пензија, плата у јавном сектору, издвајање за социјалне категорије, док су субвенције смањене. Издаци за отплату дугова једна су од највећих промјена у буџетској структури, која су повећана.

Који су главни циљеви буџета и по чему се разликује од претходног говорили су гости вечерашње емисије ''Битно''.

Буџет за 2026. годину припремљен је у складу са циљевима и приоритетима Владе РС, а то су одржавање економске стабилности, подршка најосјетљивијим категоријама становништва, као и наставка инвестиционих пројеката, оцијенила је Светлана Радовановић, помоћник министра финансија Републике Српске.

''Подршка животном стандарду становништва, тако што ће се ублажити инфлаторна кретања, а то видимо кроз значајна издвајања за пензије и редовно усклађивање пензија, за борачке категорије су такође обезбијеђена значајна финансијска средства, ту су обезбјеђена средства како за мјесечни борачки додатак, тако и за инвалиднине, бањско лијечење борачких категорија и породица борачких категорија. Поред подршке стандарду становништва, кроз овај буџет обезбјеђена је економска подршка за инвестиције, образовање, подстицаји за пољопривреду, здравствени сектор'', казала је Радовановићева.

Миленко Крајишник, предсједник фискалног савјета Републике Српске, истакао је да би оцијенио буџет за 2026. годину као реалан и остварив, уколико не буде неких већих макроекономских поремећаја унутар земље попут природних непогода и да не буде погоршања у земљама који су главни спољно-трговински партнери РС. Можемо очекивати стопу раста од око 3% и ако она буде остварена и буџет ће у овом предвиђеном обиму бити сигурно остварен.

Професор на Економском факултету УНИБЛ, Горан Радивојац похвалио је чињеницу да ми већ крајем 2025. године имамо усвојен буџет за наредну годину, и да смо се сви навикли на тако нешто и да нам је постало нормално.

''То говори и о квалитету самог буџета, али и о квалитету људи у Министарсву финансија који се баве буџетирањем. Што се тиче питања колико је буџет развојни, ја бих пошао од претпоставке да је императивни циљ овог буџета тај да су буџетски корисници социјалних категорија и оних који примају плате постављени на прво мјесто. Можемо рећи и то да наш буџет има континуитет у редовности исплата, односно сви корисници могу изразити очекивања да ће плате и пензије бити редовне. Можемо рећи и да буџет има и задовољавајућу развојну компоненту'', рекао је Радивојац.

У планираном буџету би требало да се нађу и екололошка питања

Приходи су пројектовани на начин да апстрахују односно уважавају стопу раста од 2-3% годишње и без обзира на то, позитивно сам изненађен, ево зашто. У овим околностима није могуће пројектовати стопе раста прихода од нпр. 5% како то волимо поредити са неким већим економским силама, попут Кине, а и било би недговорно, закључује Радивојац.

''Што се тиче расхода, вриједи поменути и то да треба отворити у наредном периоду и нека друга питања, попут питања еколошке природе. Мисим да сви свједочимо загађењу ваздуха и да је дошло вријеме да се у буџет почну уводити и такве ставке и да би таква врста расхода требала да нађе своје мјесто у наредним годинама'', рекао је професор на Економском факултету УНИБЛ, Горан Радивојац.

Како ће буџет утицати на мала и средња предузећа?

Што се тиче малих и средњих предузећа, једна од подршке је да се обезбједе директне субвенције за та предузећа. Да се настоји да се преко разних законских рјешења и уредби да им се помогне да буду препознатљиви. Један број малих и средњих предузећа нема довољно својих средстава да може организовати неку манифестацију или сајам. Каква су рјешења предвиђена већ овим буџетом говорила је помоћник министра финансија Републике Српске, Светлана Радовановић .

''Министарство привреде и предузетништва издвојиће значајна средства за организовање сајмова гдје ће они моћи да се представе, да склапају контакте и промовишу своје производе. Преко Министарсва трговине и туризма имамо акције, одн. пројекат ''Наше је боље'', гдје се редовно одржавају консултације са предстаницима одређених предузећа, да се развија домаћа производња. Донијели смо и уредбу, одн Министарство привреде и предузетништва, да се кроз подстицаје спонзоришу и подстичу мала и средња предузећа. Тако да закључујемо да је су за привреду издвојена велика средства, 259,9 милиона КМ'', казала је Светлана Радовановић, помоћник министра финансија Републике Српске.