Хоће ли Лидл у БиХ донијети "екстремно ниске цијене" и притиснути конкуренцију?

Влада посебно усхићење у БиХ због доласка Лидл-а на наше тржиште. Готово као да ће све бити џаба. Локације и објекти овог њемачког трговинског ланца прате се готово као и утакмице репрезентације. Са економистима смо разговарали о ефекту на тржишту који ће изазвати, али и самим корацима које прате долазак таквог ланца на ново тржиште.

Једно је сигурно сматрају наши саговорници, Лидл ће на тржиште БиХ доћи са својим производима и са доста нижим цијенама.

"Свакако да ће Лидл да крене са стратегијом ниских цијена. То је уосталом стратегија коју је он примјењивао у сусједним земљама. Видјели смо у Хрватској и Србији, а боравио сам у Румунији гдје су користили исту стратегију. Могу да понуде ниже цијене од цијена наших производа захваљујући количинама које су енормне, а цијена тих производа је ниска", каже професор економије и декан Економског факултета у Источном Сарајеву Марко Ђого.

Он сматра да ће Лидл на нашем тржишту понудити ипак производе лошијег квалитета.

"Оно што ће они нудити на овим тржиштима су најнижег квалитета. У Лидл-у у Њемачкој можете наћи и скупље производе који су цјеновно повољни када посматрате кроз призму цијена-квалитет. Међутим, они се у земљама Источне Европе базирају на нуђењу екстремно ниских цијена и не толико ниског квалитета, али већина тих производа нису ништа квалитетнији од наших домаћих производа, али су јефтинији", каже Ђого.

Професор на економском факултету Горан Радивојац каже за АТВ да Лидл долази са ниским цијенама, али је питање колико ће се то дуго задржати.

"Како ће се Лидл провести на нашем тржишту остаје да се виде. Оно што потрошачи већ знају, они у старту иду са доста нижим дисконтним цијенама у односу на остале ланце. Дугорочно је то тешко издржати, уз уважавање њиховог финансијског потенцијала. Дакле, то је трговински ланац из Њемачке који је до сада у БиХ уложио преко 100 милиона КМ. За њих можемо рећи да новац није проблем. У кратком року ће бити 'рата', али у дугом року то ће морати тржишно позиционирати и на неким другим механизмима не само по цјеновној конкурентности", каже Радивојац.

Високе цијене аномалија, преко "екстремно ниских" до купаца у БиХ

Вјероватно је да ће Лидл на тржиште БиХ доћи са "екстремно ниским цијенама". То би уједно могло да угрози конкуренцију која нема механизме да се заштити на тржишту. Са друге стране, високе цијене су понекада тешко објашњиве аномалије.

"С обзиром на величину, они се могу одлучити на стратегију екстремно ниских цијена како би стекао доминантну тржишну позицију. То би у другим земљама повукло антидампинг политику гдје домаћи трговински ланци могу да се жале домаћим властима, а они евентуално Свјетској трговинској организацији, да цијене које се нуде на неком тржишту су испод цијене коштања. Ситуација у БиХ је таква да ми нити имамо адекватан антидампинг закон нити смо чланица Свјетске трговинској организације. Могуће је да не крену са нешто вишим цијенама него у околним земљама, можда чак понуде и нешто ниже. Имају предност што је ПДВ у БиХ нижи него у Хрватској гдје је ПДВ 25 одсто и још три одсто пореза на промет. Код нас је 17 одсто. То оставља одређену маргину да производи у БиХ буду ако ништа исте цијене као у Хрватској. Кладио бих се на то да су свјесни куповне моћи. Када узмете просјечну плату у Хрватској и у БиХ, јасно је да је наша куповна моћ нижа. Полазећи од те претпоставке ићи ће на ниже или на исте цијене као у Хрватској и Србији", каже Ђого за АТВ.

Економија

Лидл завршио још један објекат у БиХ

Говорећи о цијенама, професор Радивојац сматра да су веће цијене тржишна аномалија и тешко рационално објашњиве.

"Веће цијене су тржишна аномалија. Када географски посматрамо Европу, имамо тржишну аномалију, што би се рекло, што јужније то тужније. На југу Европе су веће цијене од цијена на сјеверу. Не можемо то толико правдати трансакционим трошковима јер су Беч или Грац много ближи Бањалуци него што им је Хамбург на сјеверу Њемачке. Нарочито када је поврће у питању. Поврће се вози са југа на сјевер, они би требало да имају скупље поврће него ми. Има ту доста аномалија. Када кренемо од Аустрије, па доле према југу, БиХ, Србија, Македонија, Албанија, како прелазимо из једне земље у другу имамо веће цијене. Да ли је то заправо кориштење позиције великих добављача гдје они остварују екстра профит правдајући то трансакционим трошковима или је нешто друго у питању, а тиче се логистике, ни мени није јасно. Не могу рационализовати то објашњење".

Радивојац сматра да нема велике разлике између тих тржишта која би оправдала тако велике трансакционе трошкове.

Конкуренција и "дочек добродошлице"

Може ли Лидл својим начином пословања приморати конкуренцију у БиХ да спусти цијене или ће их "истјерати" из игре, размишљања су подијељена. Једно је сигурно - конкуренција као таква је добра.

"Већи ће ту утицај имати 'дочек добродошлице' од наших домаћих у Бањалуци, Тропика, Бинга, није то безазлена конкуренција за Лидл. Они су већ створили одређене навике нашим потрошачима. Можемо рећи да имамо ту врсту малопродајне услуге на прилично високом нивоу. Оно што ће Лидл у потпуности девастирати су ови мали трговци. Они то не могу издржати, претворићемо се модел друштва какво имамо у Европи, дакле функционисаће само велики трговачки ланци. Не видим Лидл као водећи трговачки ланац у БиХ да би њега морају да прате. Ту ће доћи до "рата" цијенама. Наши трговачки ланци су такође хиперликвидни као и Лидл. И они имају своје добављаче и са њима организују акције. Више ће Лидл бити изложен изазову да стекне повјерење купаца, него што ће он диктирати темпо постојећим трговачким ланцима", каже Радивојац.

Економија

Лидл завршио мегацентар у БиХ: Почиње одбројавање до отварања продавница

Лидл је добар као конкуренција домаћим трговинским ланцима, али ако би успио да угуши домаћу производњу то би било веома лоше.

"То је појава која је економски позитивна, то је конкуренција. Код нас су трговински ланци, барем до сада, имали олгополску тржишну позицију. У принципу 3-4 трговинска ланца су држала, рекао бих 90 одсто тржишта. Све су то били ланци са сједиштем у БиХ што је пружало могућност да између себе буде присутна једна врста тајног договора. Сада када имате играче са стране, из ЕУ, који вјероватно нема потребу да се са трговинским ланцима договара око политике цијена, то ће свакако натјерати домаће трговинске ланце да више играју трговинску игру него да се међусобно договарају. То је позитивно. Та ситуација ако би довела до тога да се домаћи трговински ланци угуше, а да остане Лидл доминантан, то би било лоше по економију БиХ. Када сам био у Румунији, тамо скоро да нема ниједан румунски трговински ланац, углавном су то њемачки ланци. Изгубили су ту борбу да њихов домаћи трговински ланац покрије њихово тржиште. Ми смо овдје у региону имали борбу у којој је опет Република Српска и БиХ каснила, а то је борба да се кроз трговинске ланце повећа извоз домаћих производа. То је оно што су Словенци урадили прво са Меркатором, Хрвати са Конзумом или Агрокором, а Србија са Делтом. То су били пројекти подржани од стране државе који су се ширили из матичне земље у регион и носили нови канал за пласман домаћих производа у простор некадашње заједничке државе. Ту је БиХ драстично закаснила, наши трговински ланци су тек недавно успјели да покрију домаће тржиште", сматра Ђого.

Ситуација у Србији другачија

Може ли понашање Лидла у БиХ бити идентично као у Србији, питали смо Удружење за заштиту потрошача Ефектива.

"Лидл је овде дошао са новим брендовима и новим ценама, које јесу биле осетно ниже у старту. То ипак није повукло друге трговинске ланце да спусте своје цене, већ је Лидл подигао своје, не би ли се њима приближио, а опет био нешто јефтинији. Дакле, потрошачи у Србији јесу добили незнатну корист доласком Лидла, али не онако како се то очекивало и како изгледа када поредимо цене истих производа у Лидлу у Србији и земљама региона, чак и Немачке. У овом тренутку, нека груба процена је да је Лидл повољнији од других (ту мислим на ове велике, а има мањих који су јефтинији), за око 5 до максимално 10 одсто", кажу из Ефективе.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs