Једни живе као краљеви, други гладују: Гдје су у свијету најбоље пензије?

Да ли је државна пензија довољна за достојанствен живот? Одговор драматично зависи од тога гдје на мапи Европе проводите треће доба. Ново истраживање компаније Moorepay открива сурову истину да чак у 20 од 39 европских земаља, државна пензија не покрива чак ни основне животне трошкове.

Важно је напоменути да ови подаци не укључују трошкове станарине. Ако бисмо у рачуницу додали кирију, број земаља у којима пензионери живе испод границе одрживости био би знатно већи.

Луксембург на врху, Балкан на дну

Разлике су астрономске. Док у Грузији пензија покрива тек 22 одсто основних трошкова, у Луксембургу она износи невјероватних 225% у односу на трошкове живота. То значи да просјечном пензионеру у Луксембургу, након што плати све рачуне и храну, остане вишак од скоро 16.000 евра годишње.

Хроника

Прва фотографија заплијењене дроге у Градишци

Слична ситуација је и у Италији (210 посто), Финској (208 посто) и Шпанији (199 посто), гдје су пензије практично дупла вриједност основних трошкова живота.

На другом крају скале налази се Балкан и Источна Европа. Овдје државна пензија није довољна ни за голо преживљавање самца:

• Албанија и Украјина: Пензија покрива свега 29 одсто трошкова.
• Босна и Херцеговина: Покрива 53 одсто трошкова.
• Сјеверна Македонија: Покрива 61 одсто.
• Црна Гора (89 одсто), Хрватска (82 одсто) и Словенија (95 одсто) стоје нешто боље, али и даље не успијевају да пребаце магичну границу од 100 посто.

Професор Ноел Вајтсајд са Оксфорда истиче да у сиромашнијим земљама Европе пензија није самосталан приход, већ породице морају да „субвенционишу“ своје старије чланове како би они уопште могли да прегурају мјесец.

Сјевер и Запад наспрам Истока

Географски јаз је непремостив. У сјеверној и западној Европи (укључујући нордијске земље), пензија је еквивалент пристојне плате. У централној Европи (Пољска, Чешка) покривеност је умјерена (око 110 посто), док на Балкану пензија покрива само дјелић реалних потреба.

Сцена

Кристина Спалевић страхује за живот: Знате ко је крив ако ми се нешто деси

С обзиром на то да чак 66 одсто прихода људи старијих од 65 година у Европи долази директно из државне касе, овај јаз директно диктира ко ће у старости путовати свијетом, а ко ће бирати између лијекова и рачуна за струју.

Стручњаци указују на то да ниво пензија директно зависи од „архитектуре“ пензионог система сваке нације. Док се богатије земље ослањају и на приватне пензионе фондове, на Балкану је држава и даље једини, али често недовољан ослонац, пише Бизлајф.