ММФ представио три сценарија посљедица рата у Ирану

У свом полугодишњем извјештају ММФ наводи да ће Уједињено Краљевство ове године претрпјети најоштрије смањење раста и имати највишу стопу инфлације у скупини Г7, чак и ако се посљедице растућих трошкова енергије успију обуздати до средине 2026. године.

Међутим, према најгорем, „тешком сценарију“, који укључује дуготрајан рат и трајно високе цијене енергије, свијет би се суочио с „рубом глобалне рецесије“ тек пети пут од 1980. године.

Нестабилност цијена нафте

Цијене нафте у понедјељак су поново скочиле изнад 100 долара по барелу усљед нестабилног трговања на свјетским тржиштима. До раста је дошло након што су кључни преговори између САД и Ирана током викенда завршени без помака, те након што је започела америчка блокада Хормушког мореуза.

У уторак је цијена нафте Брент пала за 0,9 одсто, на 98,5 долара по барелу, подстакнута надом у даље мировне преговоре. Док се министри финансија и гувернери централних банака из цијелог свијета окупљају у Вашингтону на прољећним састанцима ММФ-а и Свјетске банке, фонд је поручио да је рат засјенио изгледе за глобални раст.

Упозорио је да ће се земље широм свијета суочити са споријим растом и вишом инфлацијом, при чему ће највећи ударац претрпјети нето увозници енергије и земље у развоју. Истичући да посљедице погађају и америчка домаћинства док Трамп даје противрјечне изјаве о циљевима Вашингтона на Блиском истоку, ММФ је снизио своју прогнозу раста за САД у 2026. години за 0,1 процентни поен, на 2,3 одсто.

Британија с највећим смањењем прогнозе у Г7

Ипак, најоштрије смањење прогнозе раста међу земљама групе Г7 односи се на Уједињено Краљевство. ММФ је смањио своју прогнозу за 0,5 процентних поена, на 0,8 одсто, те упозорио да ће инфлација порасти на готово 4 одсто.

Ова вијест долази у тренутку када се британска министарка финансија Рејчел Ривс (Rachel Reeves) припрема да искористи састанке ММФ-а како би позвала земље на координисан одговор на економске посљедице рата. Очекује се да ће Ривс, која у Вашингтон стиже касно у уторак, у САД представити приступ британске владе пружању циљане и привремене подршке предузећима.

Коментаришући извјештај ММФ-а, Ривс је изјавила:

„Рат у Ирану није наш рат, али ће Уједињено Краљевство сносити трошкове. То нису издаци које сам жељела, али на њих ћемо морати одговорити.

Обећала сам да ће мој привредни приступ овој кризи бити прилагодљив свијету који се мијења и одговоран у националном интересу, држећи инфлацију и каматне стопе под контролом како бисмо заштитили домаћинства и предузећа.“

ММФ представио три могућа сценарија

С обзиром на растући притисак на глобалну привреду, ММФ је у свом извјештају „Свјетски економски изгледи“ (World Economic Outlook – WEO) изнио три могућа сценарија рата, при чему би чак и краткотрајан сукоб наштетио расту и подстакао инфлацију у односу на претходне прогнозе објављене прошле јесени.

Пјер-Оливије Гуринша (Pierre-Olivier Gourinchas), главни економиста ММФ-а, рекао је:

„Упркос недавним вијестима о привременом прекиду ватре, одређена штета већ је нанесена, а негативни ризици остају повишени.“

У средишњој, „основној прогнози“, која се темељи на претпоставци да ће поремећаји у свјетској привреди узроковани ратом нестати до средине 2026, глобални раст пао би са прошлогодишњих 3,4 одсто на 3,1 одсто у 2026, што је смањење од 0,1 процентног поена у односу на претходни извјештај.

Укупна инфлација порасла би на 4,4 одсто. Ако сукоб постане дуготрајнији, ММФ упозорава да би продужено затварање Хормушког мореуза и даља штета на постројењима за бушење и рафинисање дубље и дуже пореметили глобалну привреду.

Праг свјетске рецесије

У „неповољном сценарију“, у којем цијена нафте остаје на 100 долара ове године прије пада на 75 долара 2027, раст би пао на 2,5 одсто, а инфлација порасла на 5,4 одсто. Према „тешком сценарију“, са дуготрајним и интензивним ратом који би цијену нафте задржао изнад 110 долара и у 2027, глобални раст би се срушио на око 2 одсто ове године.

То је праг који се опште сматра еквивалентом свјетске рецесије, а ММФ процјењује да је глобални раст пао испод те стопе само четири пута од 1980. године, посљедњи пут током пандемије ковида (Covid) 2020. и након финансијске кризе 2008. године.

Уз то, инфлација би премашила 6 одсто, што би приморало централне банке широм свијета на подизање каматних стопа. Уз пријетњу ескалације рата на Блиском истоку, ММФ је поручио да је најбољи начин за ограничавање економске штете окончање сукоба.

Осим тога, позвао је централне банке да остану на опрезу, а владе које разматрају хитну финансијску подршку подстакао је да се усредсреде на привремене и циљане мјере, с обзиром на то да већина земаља има неодрживо високе нивое дуга.

„Нециљане мјере — ограничења цијена, субвенције и сличне интервенције — популарне су. Но, често су лоше осмишљене и скупе“, рекао је Гуринша.

(Индекс)