Нигерија све важнија Европи, а разлог је више него очигледан

Нигерија је у просјеку у јуну производила 1,56 милиона барела нафте дневно, показују подаци Нигеријске регулаторне комисије за истраживање и производњу објављени у недјељу, што је највише од априла 2020. године.

Квота ОПЕК-а за јун предвидјела је за Нигерију производњу од 1,5 милиона барела дневно.

Када се укључе и кондензати, који не подлијежу квотама, Нигерија је у јуну у просјеку произвела 1,735 милиона барела дневно, што је два одсто више него у претходном мјесецу.

Почетком мјесеца највећи афрички произвођач нафте постао је придружени члан Међународне агенције за енергију (ИЕА), придруживши се групи земаља која сада представља више од 80 одсто глобалне потражње за енергијом.

Нигерија је у 2025. години, према подацима ОПЕК-а, производила 1,43 милиона барела нафте дневно. У првом овогодишњем тромјесечју производња је смањена на 1,388 милиона барела дневно, да би у априлу нагло порасла на 1,489 милиона барела дневно. У мају је достигла 1,53 милиона барела дневно, показују подаци из мјесечног извјештаја ОПЕК-а.

ОПЕК би мјесечни извјештај за јун требало да објави током дана.

Нигерија је у посљедње вријеме постала важан добављач, прије свега керозина, за Европу.

Стари континент је од почетка априла увозио између 78 хиљада и 96 хиљада барела керозина дневно, што је највише откако специјализоване компаније Кплер и ЛСЕГ објављују податке.

Европске рафинерије зарађивале су на нигеријском керозину око 15 долара по барелу, рекао је за Ројтерс Алан Гелдер, стручњак за рафинерије, хемикалије и тржиште нафте из компаније Вуд Макензи.

Марже нигеријске рафинерије Данготе вјероватно су двоструко веће, процјењује Гелдер, јер има приступ домаћој, нигеријској нафти, располаже великим капацитетима за прераду и користи веома софистицирану технологију.

(Пословни дневник)