Очекује ли нас велико поскупљење горива на пумпама?

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да нагло поскупљење горива може бити тешко избећи уколико сукоб на Блиском истоку потраје.

Сукоб у региону Персијског залива већ је изазвао озбиљне поремећаје на свјетском тржишту нафте. Прекиди у транспорту, раст трошкова осигурања и велика неизвјесност у снабдијевању подижу цијену сирове нафте, што се већ прелива на тржиште нафтних деривата и може довести до значајног поскупљења горива на пумпама широм Европе и региона.

Мићовић упозорава да у оваквим кризама ни велике државне резерве не могу дугорочно да ублаже посљедице.

„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче он, а преноси РТС.

Поремећаји у транспорту нафте

Према његовим ријечима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је озбиљно поремећен.

„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.

Посебно је важна логистика снабдијевања Европе. Суез Канал остаје једна од кључних артерија светске трговине нафтом, док се део сирове нафте за регион допрема танкерима до Омишаљ оил терминал, одакле се нафтоводом транспортује до рафинерија у региону, укључујући и Панчево Оил Рефинери.

„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.

Свијет

Сваки дан рата у Ирану спржи близу милијарду долара

Истовремено, дио нафте са Блиског истока могао би да буде преусмјерен ка другим тржиштима, што додатно компликује глобалну енергетску слику.

„Сједињене Америчке Државе могу повећати производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, наводи Мићовић.

Цијене горива под притиском глобалне кризе

Према његовим ријечима, историја кретања цене нафте практично прати историју великих свјетских криза.

„Ако гледате историју промјена цијене нафте, видјећете и историју криза у свијету. Када видите овај цјеновни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава он.

Већ се примјећују промјене на тржишту нафтних деривата, посебно када је ријеч о дизелу.

„Цијена дизела је отишла много више нагоре. Двије године смо имали тренд пада цијене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, каже Мићовић.

Због тога се, према његовим речима, раст цена горива на пумпама у Србији и региону може очекивати већ у наредним данима.

„Већ данас ћемо видјети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче он.

Могуће мјере државе

Један од начина да се ублажи нагли раст цијена јесте привремено смањење државних дажбина, али Мићовић упозорава да је и та мјера ограничена.

„Драматично расте базна цијена и једино гдје може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је привремено, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава.

Највећи ризик, додаје, био би административни притисак који би угрозио снабдијевање тржишта.

„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.

Као примјер раста цијена у региону наводи и Хрватску.

„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже он.

Ризик блокаде Ормуског мореуза

Посебну забринутост изазива и могућност блокаде једног од најважнијих енергетских пролаза на свијету – Страит оф Хормуз.

„Пријетња блокаде Ормуског мореуза постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, упозорава Мићовић.

Ипак, наглашава да тренутно нема разлога за страх од несташице горива, јер држава располаже стратешким резервама.

„Стратешке резерве служе за сигурност снабдијевања, а не за обарање цијена. Министарка је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.

Он додаје да је продаја горива на пумпама нешто повећана, али да нема паничне куповине, што је важан сигнал стабилности тржишта.

„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цијели живот“, закључује Мићовић.

(Телеграф Бизнис)