Од блокаде Ормуског мореуза до повећања цијена у Српској

Поскупљење горива није изолован трошак. Када расте цијена транспорта, расту и трошкови превоза, робе, производње и дистрибуције. То се даље прелива на цијене хране, услуга и увоза. На крају, ефекти глобалног повећања цијене нафте постају дио свакодневног живота грађана, кроз веће трошкове основних животних намирница.

"Данас је нама само кроз цијену плина су 25% трошкови плина већи, трошкови горива су 30-ак одсто већи, брашно, уље, со, шећер, све то помало иде и наравно зато добијемо ту годишњу инфлацију и наравно уз годишњу инфлацију имамо и инфлацију плата. Ми пекари не дижемо цијену у реалном времену него сачекаш да видиш шта ће се десити стабилизација, али кад видиш на дужи рок да ти трошкови остају онда једноставно мораш повећати цијене", каже Саша Тривић, власник "Крајина класа".

Мале економије су посебно осјетљиве на овакве шокове. Услуге, попут такси превоза имају веће трошкове, а цијене услуге остају исте јер свако повећање носи веће посљедице.

"Проблем је ако повећамо онда ће се смањити број позива. Зато кажем да са дигитроном стално калкулишемо кад би нешто повећали, али и сама преправка у такси служби није тако једноставна, мора се поново баждарити таксиметар па ако се врати гориво мора се поново радити процес. Близу 50% иде само на гориво, а ми на томе не можемо да радимо", каже Драган Пуришић, Удружење таксиста "Бањалучки такси".

Цијена горива у Републици Српској не формира се локално, већ зависи од свјетске берзанске цијене нафте. Када дође до поремећаја у снабдијевању, цијена барела расте. Дистрибутери тада плаћају скупљу набавку. Због тога промјене на глобалном тржишту врло брзо постају видљиве и на домаћим пумпама.

"Нафта не утиче само на цијену транспорта него је она компонента и у разним производним индустријама, тако да је то довело и до једног страха од инфлације гдје су инвеститори реаговали тако да су добар дио својих позиција на тржиштима капитала продавали и прелазили у нешто сигурније инвестиције и то је довело до пада глобалних индекса од 3 до 5 одсто", каже Борис Срдић, директор Бањалучке берзе.

Блокада Ормуског мореуза, иако географски далека врло брзо постаје локална економска тема. Њене посљедице се не мјере километрима, него цијенама на пумпама и у продавницама.