Пољопривредници из Српске одустају од кукуруза

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, казао је у разговору за "Независне новине" да је јасно да климатске промјене буквално дјелују на опредјељење самих пољопривредних произвођача.

"Иако је кукуруз до сада био доминантна култура, сада полако губи трку са временским приликама и из године у годину биљежимо ниже приносе и лошији квалитет", казао је Маринковић.

Појаснио је да ће ратари већ сада, али и у наредном периоду смањивати површине под кукурузом.

"А самим тим повећаће под неком алтернативном културом, пшеницом, сунцокретом, уљаном репицом, али и генерално под уљарицама, јер то гарантује и бољи пласман, бољу зараду, самим тим и сигурнију зараду", казао је Маринковић.

Како је рекао, на овај начин се избјегава и онај сушни период јула и августа, када кукуруз доживи огромну штету.

"Дешавају се и неке године када кукуруз добије кишу у право доба и успије да буде неког приноса, али сваке године имамо недостатак падавина, те је сигурно да ће се људи одлучити да сију неку другу културу", казао је Маринковић и додао да је пшеница врло коректна замјена за кукуруз.

Регион

Потрага за спомеником Павлу Ђуришићу у манастиру Ђурђеви ступови

"Али добар дио процентуално може надомјестити као житарица у компоненти сточне хране", закључио је Маринковић.

И Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице, истиче да ратари на подручју Семберије одустају од сјетве кукуруза.

"Они покушавају да на што више земљишта које је било под кукурузом засију озиме културе и уљарице, зато што кукуруз већ неколико година нема своју рачуницу, јер задње три године нас прати суша, али и цијена и приноси су катастрофални", казао је Бакајлић.

Појаснио је да се све више људи одлучује да засије пшеницу.

"Климатске промјене јако утичу на кукуруз, а пшеница је издржљива житарица", казао је Бакајлић.

Драган Мандић, шеф Завода за стрна жита Пољопривредног института Републике Српске, казао је за "Независне новине" да ратари кроз своје искуство и своје приходе виде шта су добили и колико су уложили и самим тим су свјесни да имају реалан губитак и да морају да нешто да мијењају.

"Ново рјешење и излаз су свако то што ће се ићи мало више у сјетву озимих врста, као што су пшеница и уљана репица, док у прољеће ће то бити сијање јечма, оваса и сунцокрета, односно оних врста које могу да избјегну највећи негативни ефекат високих температура", казао је Мандић и додао да је то сигурнија производња него сама производња кукуруза.

"Иако велике површине сваке године буду засијане под кукурузом, може се очекивати да ће се и у наредном периоду тај омјер мијењати те да ће доћи до пада површина под кукурузом", појаснио је Мандић.

У овој години у Републици Српској кукуруз је засијан на око 130.000 хектара и најзаступљенија је пољопривредна култура.