Зашто је гориво у Европи скупо када увози само 6% са Блиског истока?

Ескалација сукоба Израела и Ирана, уништавање нафтног система, блокада Ормушког мореуза дигле су цијене нафте у небеса. На први поглед, са увозом од шест одсто то не би требало да утиче на Европи, али ипак утиче. Тржиште нафте функционише по другим правилима.

Цијена нафте се не формира локално, него глобално. Колико кошта гориво зависи од глобалне понуде и потражње, а не од тога одакле конкретна земља набавља своје количине.

Друштво

Шта је заправо тај чувени барел нафте

Блиски исток иако не снабдијева директно Европу у пуном капацитету, остаје један од најважнијих региона за глобалну производњу. Саудијска Арабија, Иран, Ирак и УАЕ контролишу значајан дио глобалних резерви и извоза. Када се код њих појави нестабилност, тржишта реагују повећањем цијена.

"Ризични премијум"

Други фактор је "ризични премијум". Чак и када физичка испорука нафте није директно угрожена, сама могућност поремећаја довољна је да трговци у цијену урачунају додатни ризик. Дакле, цијена расте превентивно као вид осигурања.

Европа није ни "ексклузивни" клијент. Ако азијске земље које највише користе нафту са Блиског истока остану без горива, окрећу се другим добављачима, укључујући и оне од којих Европа добавља гориво.

Економија

Драматична ситуација на свјетском тржишту: Штедња горива - нова реалност?

Велики дио трговине нафтом одвија се преко фјучерс уговора, гдје инвеститори реагују на вијести, процјене и геополитичке ризике. То значи да цијене често расту и прије него што дође до стварног поремећаја у снабдијевању.