Инвазија даброва у околини Градишке: Дању и ноћу падају стабла

Станишта ове животиње највећа су у Врбашкој, Лужанима, Чатрњи, Драгељима, Грбавцима и Турјаку, на ријекама Јабланица, Јурковица, Врбашка и Лубина.

Мјештани Лужана кажу да су се даброви у њивом мјесту појавили прије десетак година. Од тада су постали стални становници овог краја.

Дању и ноћу падају велике јошике

"У почетку било нам је чудно, нејасно, због чега и дању и ноћу падају велике јошике поред ријеке Јабланице. Нисмо примјећивали ништа сумњиво. Тек када смо вид‌јели да стабла сијеку тада, за нас непознате животиње, заинтересовали смо се, распитали се. Схватили смо да су даброви населили и наше мјесто", казали су мјештани Лужана, пишу Независне.

Дабар живи на водотоцима и воденим површинама обраслим богатом мочварном вегетацијом зељастих и дрвенастих врста.

Чиме се храни дабар?

Храну тражи углавном на удаљености до двадесетак метара од воде. Храни се кором, лишћем и изданцима дрвећа, најчешће врбе, тополе, јохе, као и воденим биљкама.

Може порушити велика стабла, као поред ријеке Лубине у Грбавцима, гд‌је обара храстове пречника преко пола метра, мада се чешће опред‌јељује за мања и мекша стабла. Масивне је и здепасте грађе, изузетан пливач и ронилац.

Прави архитекта ријечних крајолика

Прави је архитекта ријечних крајолика. Помоћу стабала које обара у ријеку, гради бране високе и до два метра. Тако обликује токове ријека и ствара нова станишта.

Након што је у прошлости готово нестао са европског континента, дабар је, захваљујући заштити и поновном насељавању, опет присутан у сливу Саве.

Највећа станишта даброва

Највећа станишта су Лоњско поље у Славонији, гд‌је је плански насељен, те Семешница код Доњег Вакуфа и Уна у околини Отоке, у БиХ.

Даброви су највећи европски глодари и моногамни биљоједи познати по градњи брана, које су кључне за одржавање влажних станишта, прочишћавање воде и заштиту од поплава. Граде настамбе у води, имају љускав реп за пливање те се хране зељастим и дрвенастим биљем.