Камен по камен, гради се манастир: Изградња светиње у Гелићима - завјет који ће надићи вријеме

До Гелића се не долази случајно. Свако ко крочи на ову земљу, долази са намјером и дубоким поштовањем према прецима. Управо тај осјећај водио је и Милка Гелића, који је своје село напустио као десетогодишњак, али га из срца никада није пустио.

Данас, Милко стоји међу старим кућама свог дјетињства. Тишина је овдје најгласнија. Некадашња граја, пјесма и живот који су пулсирали из сваког дома, одавно су утихнули. Народ се раселио трбухом за крухом, а село је остало да чува дух неких, срећнијих времена.

"У седам кућа било је око 200 становника, што значи да је свака кућа имала свог домаћина. Ово село је некада било изузетно напредно", присјећа се Милко.

Сјета у његовом гласу док гледа порушене зидове јасно говори о терету одговорности који осјећају данашње генерације.

"Куће које су сада порушене, могле су бити очуване. Међутим, сплетом околности, мислим да наше генерације нису довољно мариле. Ипак, сада се појавило интересовање, чак и мало прије него што смо ми почели да градимо светињу. Почеле су се обнављати куће", каже он.

Градња манастира за Милка није само грађевински подухват, већ духовна мисија и одговор на питање шта ће остати иза нас. То је доказ да село није само скуп кућа, већ народ који га је стварао.

"Можемо рећи да је садашња градња ове светиње утемељена. Да ли је то требало ићи овим путем или није, Бог је сам одредио шта ће бити. Моја вјечита жеља била је да ово мјесто остане обиљежено, да, чак и ако једног дана остане без становника, свако ко прође зна да су овдје људи живјели", искрен је Милко.