Од Срећкове дуњеваче и Уна мирише: Велика је моја љубав према ракији

На "Чурушкој ракијади" у Бачкој, добио је сребрну медаљу за лозовачу. Претходно је Марчета добио још неколико награда за дуњевачу, шљивовицу, јабуковачу, крушку и још неке врсте ракије.

"Не производим велике количине али се трудим да ракија буде квалитетна. Посједујем мали воћњак и мали ракијски казан. Једино је велика моја љубав за ракију, којом најрадије дочекујем пријатеље и поклањам као милошту", похвалио се Марчета који, поред ракијског казна или у воћњаку, има најплоднију инспирацију за своје глумачке улоге, романе и пјесничке збирке. Тако је и сада, када пече ракију:

Култура

Пикасов портрет продат за 32 милиона евра

"Сада имам статус пензионера па према томе и највише времена за ове послове. У воћњаку, поред Уне, боравим од прољећа до јесени. Некада је то сат, пола дана, или само шетња између воћки, како бих провјерио у каквом су стању, да ли их треба орезати, прихранити, залити током љета. Угођај којем ми воћке подаре, неописив је и веома инспиративан",

Када плодови провре у кацама, као сада, то је знак да је вријеме за ракију.

"То ми је задовољство на крају сезоне, резултат рада већим дијелом године. Када ракија протече, чини ми се да цијели крај замирише. И Уна која протиче поред мога воћњака и куће, испред које ракију печем и уживам, чини ми се да на дуњевачу мирише".

Шта кажу пријатељи, комшије, када дођу на чашицу љуте, питамо Срећка.

"Њима није јасно да, овако мали казан производи добру ракију. Не знају да није формула у веселој машини него у знању домаћина. А када се то уклопи и усагласи, срећи нигдје краја", пишу Независне.