Патворени мед на тржишту угрожава херцеговачке пчеларе

Разлику између овога и онога патвореног меда, који се може наћи на рафовима у трговинама, и које је настао у лабораторији , тешко је препознати. Зато су пчелари на југу Српске љути, упозоравали су, тражили анализе, али даље од тога није се ишло.

"Нажалост, помака нема, мада ми из удружења стално апелујемо на органе инспекције како на локалном тако и на државном нивоу да пооштре контроле продаје меда у маркетима и на требињском пијацама. Јер они чине штету нама пчеларима као нелојалној конкуренцији", каже предсједник Удружења пчелара „Леотар“ Обрад Нинковић.

Са нелојалном конкуренцијом бори се и пчелар Илија Шукић. Његова производња је око двије тоне меда годишње. Познаје сваку своју кошницу и сваку теглу меда, али признаје да није лако направити разлику између домаћег и патвореног меда.

"Ми знамо да ти патворени медови углавном долазе са стране, разне земље које се баве са тим патвореним медовима увозе огромне количине тог меда и данас највише тога има по маркетима. Ја који сам дуго година пчелар, ја не могу то голим оком да препознам. А не лаик, људи који не знају, немогуће је то открити. Без лабориторисјке анализе, али то у држави немамо", истакао је пчелар Илија Шукић.

Зато лабораторијске налази за домаћи херцеговачки мед нису потребне. Лако га је препознати.

"Кад човјека заболи грло, ако је мед прави, кашика меда, може се растворити и прогутати, ја гарантујем 100% да ће престати грло да боли", истакао је пчелар Обренија Драпић.

Осим љековитости, разлика је и у цијени. Домаћи мед се продаје за око 30 КМ по килограму, док је цијена патвореног меда у маркетима дупло јефтинија.