У БиХ избио гејзир, геолог тврди да има нафте

Ипак, старији људи су одраније знали да је баш овдје давне 1961. године потекла топла, геотермална вода и да су биле двије активне бушотине.

Друштво

ХЕТ: Од сутра регулисано испуштање воде из хидроелектране и раст нивоа Требишњице

На овом комплексу је једна компанија с неколико стакленика организовала производњу парадајза, све до уназад 15 година, када је престала с радом.

Анализа открила нафту

Овај локалитет обилазе људи од струке, прије свих геолози, међу њима и магистар геологије Петар Катанић, који је за "Дневни аваз" испричао шта је на тој локацији затекао.

Каже како су тачни подаци да су бушотине геотермалне воде овдје ископане 1961. године на дубини од 1.275 метара и да су кориштене за производњу поврћа.

Хроника

Познат идентитет повријеђених у тешком удесу у Српској

Због чега је производња стала, није могао рећи, али је устврдио да је анализа показала како у топлој води, осим других минерала, има и нафтних индикатора па је извјесно да овдје на дубини од 3.000 метара има нафте.

Начелник општине Домаљевац-Шамац Стјепан Пиљић каже за "Аваз" да их је ничим изазвано поновно активирање бушотине изненадило и затекло јер сада на ред долази питање кориштења овог природног блага.

На локалитету Стакленик, односно комплексу од осам хектара општинске земље, налазе се двије бушотине. Оне су прије 15 година затворене вентилима који су били тешки по 100 килограма, али су их лопови однијели у старо жељезо, што је изазвало активирање прве бушотине.

Немају визију како користити воду

"Ми, као мала општина, засад немамо визију како и у које сврхе користити топлу воду, благо које имамо. Прво се мора урадити пројекат да се бушотина стави под надзор, па је очистити, да видимо чиме располажемо, а то мора урадити струка и све се то мора платити. Онда бисмо урадили визију кориштења ове топле воде поново у производњу парадајза и у топличко-туристичке сврхе. За све ово требаће нам подршка са виших нивоа власти", каже Пиљић.

Савјети

Које цвијеће се поклања за Дан заљубљених?

У међувремену, мјештани Домаљевца страхују да им врела вода подземним каналима не стигне у бунаре и загади воду.

Иначе, Домаљевац има највећу температуру воде у БиХ, од 96 степени Целзијуса.

Геотермална енергија користила се више од 20 година у стакленичкој производњи (узгој поврћа и цвијећа), а престала је 2013. године и од тада нема никаквог кориштења овог потенцијала, подаци су Федералног завода за геологију (ФЗЗГ) БиХ.

Све појаве минералних, термалних и термоминералних вода у Босни и Херцеговини везане су уз геолошке манифестације узроковане кретањем тектонске плоче Адриа.