Ово је могући узрок несреће у којој су страдали Ана и Александар

Др Владимир Јевтић доктор наука у области безбједности саобраћаја објаснио је колико је овакав пут опасан по возаче:

“Не мора да значи да је возач директно крив и да није прилагодио брзину возила, што обично пише у полицијским извештајима. Постоји могућност излетања и неке животиње. Поставља се питање и квалитета пута: да ли је заштитна ограда могла да спречи слетање аутомобила са коловоза и да ли је била у функцији. Стратегија безбедности саобраћаја је лоцирана и на возило и на пут. Али, врло важан стуб је и пружање помоћи у саобраћајној незгоди: обједињавање свих служби које могу да лоцирају саобраћајну незгоду. Ми смо изгубили три дана док смо дошли”, каже Јевтић и додаје:

“Суштина је реаговања служби. Претпостављам да је овај бетонски испуст неки одводни систем, али постављам опет питање пута. Он мора да опрости саобраћајну незгоду. Од марта 2018. године, ви у Европској унији имате обавезу коришћења СОС тастера у возилима, он у Србији не ради. Људи појма немају шта је у комплету прве помоћи, не знају да користе ватрогасну помоћ. Увек говоримо "то не може мени да се деси". Највећи број смртности после оваквих незгода је 20 минута. Имате оних 5 минута златних за пружање хитне медицинске помоћи а имате и онај део где треба да одреагују службе”.

Бања Лука

Породица не одустаје: Наставља се потрага за псом Флопијем у Бањалуци

Јевтић каже да се по оштећенима возила види да је дошло до тренутног успорења:

“Људи мисле да убија брзина, али не, убија успорење: пад брзине у јединици времена. Овде смо имали то тренутно успорење возила. Не знам да ли се отворио ер бег, уколико су били везани, он се сигурно отворио. Питање је да ли је дошло до тренутне смрти или не. Овде је било велико успорење и то могу засигурно да тврдим. Шта то значи? Када имате пад брзине са 60 на 0, у том моменту имате утицај на тело од 20 гравитација. Дакле када на пример на људско срце које има 300 грама делује 20 гравитација, оно има онда око 6 килограма. Долази до расцепа унутрашњих органа, чак не мора да имате неке видљиве повреде”.

Јевтић каже да је паник систем обавезан у аутомобилима, гд‌је се према геолокацији реагује у датим околностима.

“Људи у стресним ситуацијама не знају шта треба да раде. Паника некада може да направи још већи проблем. Наши људи не желе да прихвате информацију да ће им бити тешко у таквој ситуацији. Али, помоћи ћете неком другом”.

Трагичан крај потјере

Подсјетимо, потрага за Аном Радовић трајала је три дана, а аутомобил са њеним тијелом и тијелом Александра Масалушића пронађен је у сриједу, 26. новембра. Они су аудијем, из за сада неутврђеног разлога, слетјели с пута у бетонски пропуст код Чачка.

Како се незванично сазнаје, Ана је упутила два позива са мобилног телефона након саобраћајне несреће, али је и из аутомобила позвала и "паник позив".

Здравље

Ово су најчешће грешке у исхрани током поста: Ево како да их избјегнете

Отац Ане Радовић каже да је Ана тог дана кренула пут факултета. Породици је рекла да има превоз са Златибора гд‌је је живјела са њима, али не зна ко је Александар, који је погинуо с њом.

“Не знам да ли га је познавала од раније, ја њега никада нисам видео. Моје дете је било дивно дете, наша породица је складна, никаквих проблема није било. Желим да знам ко је тај човек који је возио”, рекао је неутјешни отац.

Иначе, погинули возач од раније је познат полицији и како Курир истиче, имао је крцат досије.