Хрватски историчар у Сабору: "Реците то, усташки режим је починио геноцид над Србима, забраните ЗДС"

„Реците јавно: усташки режим је починио геноцид над Србима. Реците то, да чујем. Усташки режим ни на који начин не смије постојати, забраните ЗДС. Ја сам у љето 1991. био у Сиску с Јанком Бобетком, дошао је Лука Бебић, питао какви су то људи у црном у обезбијеђењу – Бобетко је полудио. Данас млади немају мајице Тигрова, Громова, испада да је само ХОС бранио државу. Мене и вас као бранитеља тога треба бити срамота. Дали су свој допринос. Поента приче је: који је страх од љевице у овом тренутку? Колико је маскираних љевичара упадало у културне догађаје? Грмоја, ово је толика релативизација – ако вам је инцидент с палицама, када су упали на фолклор тући српску дјецу, еквивалент активизму у Ријеци, онда немамо о чему да разговарамо. Не морате се бојати – неће вас љевичари претући на улици. Хвала Богу што немамо такве законе, јер сљедећи пут на изборима нећете побиједити ви. Будите сигурни да млади који сада одрастају – 70 одсто њих мисли да су се усташе бориле за хрватске циљеве. Јесу ли то хрватски бирачи? Не мисле да људе треба слати на Голи оток, али пјевају о Јасеновцу. Хајде да не делимо жртве злочина. Колико је пресуда за оно што се догађало након Олује? Три“, рекао је Класић.

Он је рекао да је "За дом спремни" био усташки поздрав, те да се и скандирање "У бој, бој, за народ свој" које хрватски навијачи често изводе налази једино у пјесми Јове Јовановића Змаја.

„За дом спремни је био усташки поздрав ’41. и ’91. Оне који су га уводили, хоћемо ли сада назвати Паргу, Ђапића, питати шта су тада говорили, зашто се оснивају 10. априла? Па шта су они то били? За дом спремни је једино и искључиво усташки поздрав, никада није прије постојао. Као и "У бој, бој, за народ свој", што ми је јако драго да чујем да трибине скандирају поздрав који није постојао ни у каквој опери "Никола Шуби Зрински", постоји једину у пјесму Јове Јовановића Змаја 1876. која се зове "Бојна песма" и која говори о ослобађају Срба од Турака: Једном сам рекао да је то доказ да су наши навијачи толерантнији јер читају српску поезију на ћирилици. Нигдје тога нема. Моја поента је била: има ли у овој држави расних закона? Није их било ни ’41, ни ’28. у Њемачкој када су се сви још ругали Хитлеру. Створило се бирачко тијело којем су касније расни закони били нормални“, рекао је професор доктор Класић.

Он је рекао да нема спорења о томе шта је био усташки, а шта антифашистички покрет, ко је био на страни запада и Совјетског савеза, а ко на страни Хитлера..

„Зато ми је теже говорити о цијелој причи, овдје се 30 година ради искључиво о идеолошким спорењима. Постоје људи у Њемачкој који мисле да је Хитлер био нешто позитивно, па тако има и оних који то мисле за Павелића. Они који изговарају да је ЗДС стари хрватски поздрав – нема доказа да га је ико користио прије усташа. Дакле, то су идеолошка спорења, сматрати усташки режим нечим позитивним, негирати злочине – то нема везе са историјом“, рекао је, па извадио оригиналне документе из времена НДХ.

„Нека вам сами усташе кажу нешто о режиму. Одмах 30. 4. 1941. наводи се да је државни припадник аријевског поријекла. Донесен је закон о расној припадности, ко је аријевска особа. Затим се наводи ко су Јевреји, Цигани. Оснива се расно политичко повјеренство које утврђује расну припадност. Затим имате законску одредбу о заштити аријевске части, забрањују се бракови са Јеврејима. Како је то изгледало у пракси? Донио сам новине из Сиска, први број – на насловници је био рођендан Хитлера, а објављена је поглавникова заповијест: ‘Ко шири гласине о тобожњим прогонима биће стављен пред пријеки суд. Јевреји се сматрају колективно одговорнима за ширење лажних вијести’. Затим излази мјесто за збирни логор, одређен је Јасеновац. Даље, имате одлуку о означавању Јевреја – све особе старије од 14 година морају се означити. Говори се да логор у Јасеновцу може примити неограничен број заточеника. У Хрватском листу Артуковић говори да ће ‘ускоро бити ријешено јеврејско питање на начин како га је ријешила њемачка влада’.“

„Нисам споменуо језивији логор – Јадовно у Госпићу. Након што су се Италијани побунили због устанка тамошњег становништва, Италијани тјерају усташе, и посљедњи заточеници одлазе у Јасеновац, гдје ће градити нови логор. Лично мислим да нисмо смјели доћи довде као друштво. Немам проблем да говоримо о партизанским злочинима, али оно што се није смјело догодити јесте да се критика партизанских злочина претвори у слављење, негирање и релативизовање усташког режима и да се усташе почну сматрати прихватљивим патриотима. То је историјска срамота. Реците, хајде говорити о Јасеновцу, о тачним бројкама. Дајте људи, реците да је усташки режим био срамота, да је ЗДС усташки поздрав, или покажите друге доказе“, закључио је Класић.

У организацији посланика Анке Мрак-Тариташ и Далије Орешковић у Сабору се одржао округли сто с темом „Усташтво нема ‘али’“, на којем су уз посланике учествовали Весна Пусић, Хрвојe Класић и Дражен Лалић.