Хрватској пријети опасност која је задесила сјевер Африке

Бивши министар привреде и економски аналитичар Љубо Јурчић сматра да је највећи проблем хрватске економије непостојање јасне развојне стратегије.

"Држава реагује тек када се проблем већ догоди. Политика је реактивна, а не проактивна. Не постоји системско планирање, већ се проблеми крпе, а такви потези се касније представљају као велики успеси", истиче Јурчић, додајући да је реч о дугогодишњем обрасцу економске политике.

Према његовим речима, највећи ризици за Хрватску долазе споља.

"Кључно је питање да ли ће се рат у Украјини наставити или проширити. У Европи данас преовлађује ратнохушкачка, а не помирљива политика, што додатно повећава несигурност", упозорава он.

Климатске промене – пријетња туризму

Јурчић посебно истиче да се Хрватска не припрема за последице климатских промена, које ће снажно утицати на туризам.

"Ако се не прилагодимо, туристи ће одлазити. Већ сада морамо да се припремамо за тај сценарио. Процене говоре да ће се око 2050. године клима са јужног Медитерана померити ка северу, што значи да ће услови слични данашњој северној Африци стићи и код нас", наводи он.

Хроника

Рођо лажирао 260 рачуна и пунио џепове: Од МИП-а наплатио 67.000 КМ

Додаје да високе температуре нису највећи проблем.

"Већи изазови биће несташица воде и могућности за расхлађивање", каже Јурчић.

Он подсећа да се развијене земље на овакве промене припремају деценијама унапред, док Хрватска то не чини.

"Климатске, демографске и технолошке промене већ сада мењају туризам. Мења се структура гостију и њихов начин одмора. Више се не лежи по цео дан на плажи, а технологија и вештачка интелигенција мењају навике туриста", објашњава Јурчић.

Због тога, сматра, вредност смештаја ће наставити да пада.

"Вредност једне собе већ је мања него пре неколико деценија, а у наредним годинама ће додатно опадати. Улагање искључиво у смештајне капацитете и лежаљке представља погрешан развојни правац", упозорава он.

Инфлација и домаће слабости

Говорећи о инфлацији, која је у новембру премашила 3,8 одсто, Јурчић оцењује да ће Хрватска тешко достићи циљану стопу од два одсто, коју заговара Европска централна банка.

"Домаћа понуда не може да одговори на домаћу потражњу. Зависни смо од страних добављача који спроводе ценовну дискриминацију, јер знају да немамо довољно робе и да нам је тржиште неуређено", објашњава он.

Инфлација ће, додаје, падати тек када ослаби потражња, али не за све слојеве становништва.

"Роба се пласира онима који могу да плате, отприлике 20 до 40 одсто грађана. Ријеч је о олигополском понашању, где се количине прилагођавају максималном профиту, а цене остају високе", истиче Јурчић.

„Раст који може да буде проблем“

Економски аналитичар Дамир Новотни сматра да ће хрватска привреда наставити да расте и наредне године, али упозорава да и тај раст носи ризике.

"Хрватска економија јесте у узлазној фази, али је тај раст снажно повезан са домаћом инфлацијом", каже Новотни.

Како наводи, не ради се о увозној инфлацији, већ о проблемима унутар саме економије.

"Инфлација је последица структурне неравнотеже између понуде и потражње", објашњава он.

Друштво

Погледајте какво нас вријеме очекује за викенд

Новотни упозорава да Хрватска није искористила европске фондове за јачање домаће производње.

"Уместо структурних прилагођавања и повећања понуде, средства нису употребљена на прави начин, па домаћа производња не може да задовољи ни потребе грађана ни туризма", истиче он.

Посебан проблем види у туризму.

"Иако туристи по особи троше мање, њихов број расте захваљујући развијеној друмској и авио-инфраструктури. Улагали смо у инфраструктуру, а то нам се сада враћа као бумеранг", каже Новотни.

Закључује да домаћа производња не прати раст туристичке потражње, што дугорочно представља озбиљан ризик за стабилност хрватске економије, пише Дневно.