Један клик га коштао 9.100 евра: Не насједајте на нову интернет превару

Све је почело наизглед безазлено - објавом огласа за продају хармонике. На оглас му се путем мобилне апликације јавила наводно заинтересирана особа, а након што су постигли договор о куповини, младић је добио повезницу за коју је вјеровао да служи за сигурну наплату и доставу инструмента.

Умјесто да прими новац, уносом банковних података непознатој особи омогућио је приступ свом рачуну. Убрзо су услиједиле неовлаштене трансакције, којима му је с рачуна скинут сав новац.

Полиција из Оточца сада покушава ући у траг преваранту, а овај случај још једном је упозорио на опасности које вребају на интернет огласима, пише Јутарњи.хр.

"Полицијски службеници подузимају мјере и радње с циљем откривања починиоца овог кривичног дјела", саопштено је из полиције након запримљене пријаве.

Занимљивости

Први дан фебруара посебно је срећан за ова 4 знака

Полиција поново наглашава да је едукација најучинковитија заштита од интернет превара. Жртва може постати свако, а препознавање техника којима се преваранти служе једини је сигуран начин заштите властитих финансија.

Најчешћи облици интернет превара су:

• Директорска превара (ЦЕО превара) – преваранти се представљају као надређени и наводе жртве на хитне уплате на лажне рачуне или неовлаштене трансакције с пословних рачуна.
• Превара с рачунима – лажни клијенти или добављачи траже да се будуће уплате извршавају на измијењене банковне рачуне.
• Телефонска крађа идентитета (фишинг) – телефонски позиви којима се покушава изнудити откривање личних и финансијских података или извршење уплате новца.
• Мрежна крађа идентитета (фишинг) – лажне е-маил поруке које садрже повезнице на лажне странице банака или сервиса ради крађе лозинки и података с картица.
• Крађа идентитета путем СМС-а – покушаји извлачења података путем текстуалних порука с лажним упозорењима или понудама.
• Романтичне преваре – преваранти на друштвеним мрежама или страницама за упознавање глуме емотивну повезаност како би касније тражили новац.
• Инвестицијске и продајне преваре – огласи који нуде нереално високу зараду или невјероватно повољне понуде у лажним онлајн продавницама.
• Крађа података с друштвених мрежа – прикупљање личних информација из јавних објава које се касније користе за преваре.