Ко је Марко Џихади Францишковић и зашто пресуда привлачи толико пажње?

Францишковић је, како је наведено, позивао људе на општу мобилизацију, говорио да се налазе у рату горем него прије 30 година те да се не држе Устава него божјих закона. Суд је оцијенио да су оптужени поступали с намјером озбиљног нарушавања темељних уставних, политичких, привредних и друштвених структура државе.

Хроника

У току извлачење тијела након стравичне несреће: Страдала дјевојка од 16 година?

Полиција је Францишковића и Ковачевића пријавила као организаторе великог непријављеног протеста на Тргу бана Јелачића у новембру 2021. године, након којег је група демонстраната отишла пред зграду ХРТ-а. Тада су се профилирали као екстремистичка фракција од чијих су се радикалних ставова остали демонстранти оградили, док су неки сљедбеници јавно говорили да их је Францишковић послао у ‘револуцију‘.

Случај је изазвао широку јавну расправу о безбједносним пријетњама, регрутовању младих у наводне екстремистичке мреже и раду безбједносних служби у Хрватској.

О коме се заправо ради?

Марко Францишковић рођен је 1970. године у Карловцу и једна је од најконтроверзнијих и најпрепознатљивијих фигура хрватских антивладиних протеста.

Свијет

Орбан: Коалиција Брисела и Кијева жели да уклони актуелне мађарске власти

Осим јавних иступа против епидемиолошких мјера и здравствених политика, медији су га све до данас пратили и због његових политичких идеја, књиге и правних проблема.

Францишковић је постао познат ширим круговима током протеста против КОВИД потврда у Загребу и другим хрватским градовима, гдје се појављивао као један од организатора и говорника. У јавности је често означаван надимком “Џихади Марко” због радикалног садржаја књиге и дијела својих јавних изјава.

Године 2019. објавио је контроверзну књигу под називом Хрватски џихад – Аријевски пут од постмодерне до предоткривења коју је издао у властитој фондацији.

Наслов и симболика књиге — црна насловница с арапским натписом — подстакли су снажне реакције јавности јер су визуелно повезивани са симболима познатим из Исламске државе. Међутим, основна порука књиге, како су извијестили медији, склонија је идеји да муслимански концепт “џихада” тумачи као ширу борбу или позив на промјене друштвеног поретка, а не као искључиво насилну акцију.

Република Српска

Именован нови в.д. директора Жељезница Српске

Францишковић се током јавних говора и протеста залагао за увођење шеријатског права у Хрватској, што је додатно појачало контроверзе око његовог наступа и дјеловања. Тај став, заједно с политичким позивима против владе и постојећег поретка, довео је до озбиљних реакција државе и правосудних тијела.

Осуђен на лијечење

Његова судска историја дуга је и сложена. 2013. године био је осуђен на осам мјесеци присилног психијатријског лијечења, након пријетњи смрћу СДП-овцу Ранку Остојићу и других изјава због којих је суд оцијенио да треба лијечење.

Након изласка са лијечења, наставио је с јавним наступима и активностима које су изнова привлачиле пажњу јавности и медија.

У децембру 2021. полиција је, како је саопштило Државно тужилаштво и медији, привела осам особа, укључујући Францишковића, због сумње у јавно подстицање на тероризам и других повезаних дјела. Хапшења су услиједила након протеста на неколико мјеста у земљи, на којима је Францишковић био видљив као организатор или говорник.

Тужиоци су тврдили да су његове поруке прелазиле границу слободног изражавања и укључивале елементе који би могли подстаћи нарушавање јавног реда, укључујући расправе о формирању паравојних група и позиве на рушење институција. Одбрана је, пак, тврдила да се ради о политичким и идејним порукама, дијелу слободе говора и изражавања ставова и одбацила оптужбе за тероризам.

Свијет

Отац избо сина (22) насмрт, а млађег (15) ранио

Током истраге и судског процеса, Францишковић се бранио да његове ријечи нису позиви на насиље те је тврдио да су неки појмови попут “рата” или “борбе” употријебљени метафорички, односно у политичком или пропагандном контексту.

Подијељене реакције

Његове активности и изјаве изазивале су подијељене реакције у јавности, док су га неки пратиоци посматрали као критичког глас против власти и система, други су упозоравали на опасности радикализације и ширења порука које могу подстаћи насиље или екстремизам.

Марко Францишковић био је и један од истакнутијих говорника на протестима против увођења КОВИД потврда и епидемиолошких мјера у Хрватској, а на неким скуповима предводио је групације и окупљене учеснике.

Осим политичких протеста, кроз његове интервенције пролазила је и критика уласка Хрватске у Европску унију, глобализације те постојећег државног поретка, што га је додатно позиционирало као радикалног екстремног критичара.

Пресуда је важна јер поставља границе између слободе изражавања, политичког активизма и одговорности за потенцијално опасне јавне поруке у сувременоме друштву, пише "Дневно.хр".