Пензионери из комшилука најсиромашнији, крпе крај са крајем

Према поређењу коју доноси, просјечна пензија у Хрватској не успијева да покрије око 40 посто процењених животних трошкова старијих особа који укључују становање, прехрану, режије и остале основне потребе.

Истраживање под називом "Хоће ли пензије покрити мој живот у пензији? Годишњи трошкови насупрот државним пензијама у Европи" показује да већина држава има проблем недовољних пензија. Како трошкови значајно премашују износ пензија, пензионери морају да траже додатну финансијску подршку, кроз уштеђевину, породицу или додатне изворе прихода. Само у четири земље, Румунији, Чешкој, Пољској и Шпанији, пензионери могу да буду задовољни јер успијевају да покрију већину својих издатака без додатних прихода.

Али, ово поређење прилично необичним чини закључак да су румунски пензионер, гледано кроз однос пензије и трошкова живота, релативно најбогатији у Европи. Пензија им премашује трошкове за 21 посто. Иза таквог резултата вјероватно стоји чињеница да су трошкови живота у тој земљи знатно нижи него у већини других европских земаља, а државне пензије довољно велике да покрију нужне издатке. Зато пензионери тамо, иако апсолутно не примају велике износе, према овом показатељу "изгледају" релативно богато.

Свијет

Пуцњава у хотелској соби: Један полицајац убијен, други рањен

Супротно томе, у земљама попут Хрватске, иако су апсолутне пензије често више него у Румунији, трошкови живота су пропорционално виши, па пензије покривају мањи дио стварних издатака. Због тога хрватски пензионери имају један од најизраженијих пензионих "несразмјера" у Европи. У скупини "неповољних" налазе се и словеначки пензионери којима трошкови премашују пензије за 39 посто. Ипак, посебно изненађује врло ниски ранг богатих земља: у Луксембургу, најбогатијој земљи ЕУ по критеријуму БДП-а по становнику, трошкови су већи од просечне пензије за 34 посто, а у Њемачкој за 33 посто.

Ако је просјечна пензија у Хрватској 40 посто мања од трошкова, намеће се питање одакле се онда финансира просјечна потрошња старијих. Претпоставља се да дио њих ради, да имају неке друге изворе прихода, попут продаје некретнина, смањивања штедње. Међутим, то може себи да приушти само мањина.

Регион

Словеначка полиција трага за Бориславом Бојанићем: Могао би бити опасан

За тумачење ових резултата, оцјењују економисти, кључно је питање како се рачунају просјечни трошкови живота. Истраживање наводи да су то "процијењени просјечни годишњи трошкови особа старијих од 60 година".

Могућа слабост истраживања је и у томе што се упоређује бруто пензија са стварном, нето потрошњом. Економисти сматрају да би било примјереније упоређивати нето пензије и потрошњу. У Хрватској се пензије опорезују мање него у већини других земаља, а пензионери не плаћају ни обвезно основно здравствено осигурање. Када би се и то узело у обзир, Хрватска би вјероватно и даље стајала доста лоше, али је могуће да би на љествици прескочила коју земљу.

Подаци Евростата

Према подацима Евростата на које се анализа надовезује, просечна пензија у ЕУ 2023. године износила је око 58 посто прихода од рада прије мировине. То значи да особа која је зарађивала 100 евра у касној фази каријере, у пензији прима око 58 евра. Најнижи однос у тој години забиљежен је у Хрватској, износи 35 посто, док је у Грчкој био на нивоу од чак 78  посто, у Шпанији износи 77 посто, у Италији 75 посто. Готово један од шест пензионера у ЕУ налази се у ризику од сиромаштва, а стопа је расла с 12  посто у 2013. на 15,5 посто у 2023. години, што само наглашава изазове у осигурању довољних прихода у старијој доби.

Тенис

И Алкараз имао моменат ''сад ме добро слушајте''

Када је реч о издацима за пензије, посљедњи службени подаци Евростата односе се на 2022. годину и показују да у просјеку износе 12,2 посто БДП-а. Хрватска је смјештена отприлике на средини љествице, с износом од 8,9 посто. Али, протеклих година ипак су повећани: лане су пензиони издаци износили око 10 посто БДП-а, а за ову годину тај се удио повећао на 10,4 посто.

Највише удјеле у 2024. години имале су Италија, 15,5 посто БДП-а, Француска 14,7 посто, Грчка 14,3 посто и Аустрија 14,2 посто. С друге стране, најнижи су у Ирској, тек 3,8 посто, те на Малти 5,6 посто. Подаци из државног буџета за Хрватску показују да су пензиони издаци за 2023. били приближно исти као 2022. мјерени као удио у БДП-у, али након тога почињу да расту, да би 2025. износили око 10 посто БДП-а, а за 2026. су државним буџетом предвиђени издаци од 10,4 посто БДП-а, преноси Б92.