Ведрана Рудан о планираном нападу на српске каратисте: ''Живот у Хрватској ми је постао неподношљив''

Све ово је прокоментарисао ријечки надбискуп Мате Узинић, који је јавно осудио овакво понашање.

Списатељица Ведрана Рудан, која већ дуже вријеме води битку са канцером жучних каналића, у свом блогу је открила да јој је живот у Хрватској постао неподношљив. Како је и сама нагласила, појединци и даље живе у доба рата, те и даље имају порив да “лове” Србе по Хрватској, а своју колумну је посветила управо и ријечима Мате Узинића.

Регион

Ведрана Рудан изашла из болнице па окупила породицу на ручку

''Ових дана често падам у провалију. Хрватска је једина земља у којој већ јако дуго живим. Да будем јасна, стара сам, тешко болесна, али се не бојим смрти. Мој онколог ми је јуче рекао, болест напредује, госпођо, тјешите се, још нико из живота није жив изашао. Развеселио ме, живот у Хрватској више не могу поднијети.

Како је могуће да хорде грађана дижу у небеса лажног хероја, преваранта, манипулатора, лопова и католика који никад није чуо за Исуса? Као ни његов Велики Обожаватељ. Јесмо ли баш сви слијепи, глупи и зли? Хорде лудака и младих и старих обучених у црно лове по Хрватској Србе. Еј, рат је завршио пред 30 година? Има ли нормалних у Хрватској? Зашто се не јави неко ко би нас очајнике могао утјешити. Страшно је гледати дивљаке који су нам земљу претворили у игралиште гдје сваки у црно обучен зликовац може палицом кројити нашу судбину'', ријечи су Ведране Рудан.

Сцена

Ведрана Рудан је веома лоше: Иако прима морфијум, трпи несносне болове

Ведрана Рудан је потом истакла да је коначно чула глас разума и захвалила се надбискупу Мате Узнићу.

“Мени је ових дана више него морфијум требао глас човјека. Знала сам да га нећу чути. Чула сам га. Која срећа. Које олакшање. И нада, коначно нада. Јавио се ријечки надбискуп Мате Узинић. Осудио је понашање младих који су се обукли у црно и намјеравали напасти друге. На концерту “Ријека се буди” рекао је: “Је ли буђење нашег народа да се стално враћамо у прошлост? Или требамо тражити другачији пут – какву Цркву и какве Хришћане желимо у друштву?” Коначно сам чула глас разума на броду лудака који у олуји тражи стијену у коју би се забио. Једном сам имала част разговарати с њим. Нисам вјерница и никад нећу постати, стога сам га питала како да му се обратим. “Зовите ме Мате”, рекао је. Насмијала сам се, али сам ипак пуна нелагоде преко уста превалила “Мате”. Учинит ћу то и сада. Мате, знате ли колико значите нама који смо изгубили сваку наду? Мате, знате ли колико Вас волимо?'', поручила је Ведрана Рудан, преноси Телеграф.