Када ће бити формирано Одјељење за борбу против дезинформација и лажи?

Милорад Додик оцјењује да се 1.000 вијести емитује на простору БиХ од којих су 87 одсто негативне. Систематске лажи против Српске, тврди Додик, долазе из другог ентитета.

"Ова Влада мора да промјени тај наратив, да степен лажи и дезинформација смањи на минимум и да се обрачуна са сваком. Ако то не урадимо постаћемо жртве нашег нечињења на том плану", истакао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Тачан датум формирања Одјељења није познат. Ускоро ће, кратко каже премијер. Како ће све бити организовано, признаје, не зна. Зна да ће посјетама и транспарентношћу Владе смањити дјелокруг Одјељења.

"Мислим да би требало да буде у оквиру Секретаријата, то је барем моје мишљење и да прати све оне информације које уистину немају везе са памећу. Нажалост, видите да има таквих информација и да некада наши грађани ту информацију примарно прихвате", нагласио је премијер Владе Републике Српске Саво Минић.

Идеја о формирању Одјељења за борбу против дезинформација и лажи узбуркала је јавност, мада конкретних информација нема. Ако буде формирано, поставља се питање ко ће одлучивати шта је истина, а шта лаж. Такво тијело мора да ради у оквиру одређеног закона и правила, порука је стручњака.

"Медији се морају регулисати, као и било која друга сфера, али да се води рачуна о томе шта је заиста циљ, шта је намјера и да се јасно дефинишу правила, да не би то одвело у другу крајност, да рецимо неко попут Вас, ко извјештава на исправан начин, ко се труди, објави нешто што ће неко квалификовати као лажну вијест, или дезинформацију или потенцијално манипулативан садржај. Дакле, они који буду устројавали правилник на који ће се ослањати неко ко буде детектовао такав садржај, морају то радити на веома јасан, транспарентан, сигуран начин", објаснила је професорка на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци Драгана Трнинић.

То не смије да буде обрачун с истином. Потребне су нам транспарентне институције, слободни медији, јавна дебата и дијалог – то доводи до повјерења у друштву, поручује дугогодишњи новинар, Марија Милић. Када тога нема, то је погодно тло за ширење дезинформација и лажи. Ипак, вјерује да има и добре намјере. Ту је добар примјер еутаназије.

"Ко је тај ко може да одлучи да некоме може да одузме живот? Иако имамо струку која стоји иза тога, иако имамо медицинске налазе и здравствени систем, итд. не постоји једна особа или неко одјељење при било којем тијелу које може и смије, јер иза сваке намјере треба размислити добро који је морални окидач. Ми сада имамо најаву из политичког центра моћи, односно представника система, који су годинама уназад нетранспарентни. Ми сада имамо најаву да ће бити нека истина. То би било исто као да вјерујемо лисици да ће сачувати кокошињац", изјавила је дугогодишња новинарка и савјетник за комуникацију Марија Милић

Неки се радују, неки се противе. Већина чека званичну верзију разлога зашто ће ово уопште да постоји и јасна правила игре.