Нуждић: Кравица је симбол страдања српског народа у Подрињу

Нуждић је рекао Срни да Кравица представља симбол страдања српског народа у Подрињу, што није био случај само у Одбрамбено-отаџбинском рату, него је то, нажалост, пракса настављена још из Другог свјетског рата.

"Познато је да до сада за ове злочине нико није процесуиран, односно није правоснажно осуђен. Увијек је изузетно тешко слушати свједочења о ономе што су Срби доживјели на Божић 1993. године, а о степену бруталности и иживљавања најбоље говоре обдукциони налази доктора Зорана Станковића", указао је Нуждић.

Он је нагласио да Кравица није усамљен примјер, те да су припадници 28. дивизије такозване Армије БиХ и у другим подрињским селима нападали и убијали своје дојучерашње комшије.

Подсјетио је да је у Кравици 7. и 8. јануара убијено намјање 49 Срба.

"Ни број жртава, ни начин њиховог страдања, нису били довољни да Хашки трибунал или Суд БиХ икога осуди", нагласио је Нуждић.

Према његовим ријечима, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица је кроз Атлас злочина над Србима током 1993. године детаљно обрадио и злочин почињен у Кравици.

У Кравици код Братунца у понедјељак, 5. јануара, биће служен парастос поводом обиљежавања 33 године од великог српског страдања у том мјесту на Божић 1993. године.

Свијет

Прва фотографија заробљеног Николаса Мадура

Парастос ће бити служен за 163 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице 7. јануара 1993. године.

Етничко чишћење у средњем Подрињу почело је у априлу 1992. године уништавањем свега што је српско. Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја вршиле су прогон и убиства српског становништва и уништавале имовину током цијеле 1992. године.

На Божић 1993. године у Кравици је убијено 49 мјештана и рањено 80. Село је опљачкано, запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју.

У једном дану без домова је остало око 1.000 становника који су се кроз сметове пробили према Дрини, избјегавши сигурну смрт преласком у Србију.

Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.