Large banner

Пао спорни закон о сезонском ангажовању, надничари остају у "сивој зони"

18.03.2026

14:53

Коментари:

0
Пао спорни закон о сезонском ангажовању, надничари остају у "сивој зони"
Фото: Pexel/Wolfgang Weiser

Закон о радном ангажовању на сезонским и другим пословима привременог карактера није усвојен у Народној скупштини данас, 18. марта, јер нико није гласао за.

Од 60 присутних, гласало је 20 посланика. Седам је било против, а 13 суздржано.

Овим законом покушало се "надничаре" извести из сиве економије и ставити их легалан оквир који не би био једноставан ни за најамнике, а ни за саме надничаре.

Радницима конкретно овај закон доносио би неколико користи у односу на досадашњу праксу сезонског рада, који се у великој мјери обављао "на црно". Надничари би требало да буду пријављени Пореској управи, што значи да се на њихову дневну накнаду плаћају порези и доприноси, чиме стичу прави на пензијско и инвалидско осигурање.

Поред тога прописана је минимална дневна зарада од 30 КМ и максимална од 150. Истовремено, доносио би погодност за лица која су пријављена на евиденцију незапослених. По овом основу сезонски или привремени рад не доводи до брисања са бироа, нити губитка новчане накнаде за вријеме незапослености. То значи да радници могу прихватити краткотрајне послове и додатну зараду, а да при томе не изгубе статус незапосленог

Приједлог закона је предвиђао одређена ограничења када је у питању ангажман радника без класичног уговора у раду. Дозвољен је био ангажман до 120 дана годишње за сезонске послове и до 60 дана годишње за друге привремене послове.

"Радници желе паре одмах"

На терену ситуација не би била лака, барем када су пољопривредници у питању. Ко би долазио да ради за дневницу, а чекао исплату 10 дана, пита Бошко Радић, предсједник Удружења пољопривредника "Села Семберије".

"Морате да схватите да је иначе проблем са недостатком те радне снаге. Нисам против намета и пореза, држави треба плаћати. Али, реално гледајући, по мени то није у реду. Није то само платити доприносе. Ако иду доприноси, та радна снага мора да иде преко рачуна за радне сате. Ако иду радни сати преко рачуна, ко ће доћи да ради? Ситуација је таква да људи који дођу да раде, навече кад крену желе да им се дају паре. Ако направите да то иде преко банке, не можете сваки дан трчати у банку, нити је он вољан да трчи у банку. Неће на рачун, хоће у руке. Долазимо и до повјерења људи. Мораш га довести да ради 10 дана, па послије тих 10 дана да му уплаћујеш паре на рачун.

Радић је за АТВ истакао да се дневнице неће смањити, али ће се ангажовати мањи број људи.

"Чим ангажујеш мањи број људи, одмах је за очекивати да буде мања производња. Не можете ни овако наћи раднике да раде. Знали смо некад преко Омладинске задруге налазити људе да раде, али ако идете преко њих неће ни они џаба радити", каже Радић.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је у децембру Закон о радном ангажовању на сезонским и другим пословима привременог карактера, али он није ступио на снагу јер га вршилац дужности предсједника Републике Српске Ана Тришић Бабић није потписала. Она је закон вратила у Народну скупштину на поновно одлучивање, заједно са још два закона, како би се обавиле додатне консултације и унаприједила предложена рјешења. Данас није било довољно подршке да се овај закон усвоји.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

Large banner