Разлике међу пензијама све веће - тражи се нови модел

Повећање од шест одсто на пензију од двије хиљаде марака доноси око 120 марака. Док је исто повећање за оне који примају 600 марака, тек 36 марака. Због тога су неки пензионери незадовољни.

"Овдје је потребно имати и интерну солидарност у солидарност између пензионера и свих институција којима су пензионери потребни и који рачунају на њих", рекао је пензионер Слободан Марић.

"Јако је тешко дјецо моја када вам дођу људи који немају за лијека да плате, који немају хране, а ми не знамо какав одговор да дамо", истакла је предсједник мјесног Удружења пензионера Борик 1 Душанка Шпирић.

Повећања пензија често не прате раст трошкова живота. Старији ce суочаваjy са проблемима да подмирe основнe потребе. Наводе да ни једнократне помоћи не могу дугорочно ријешити проблем. Траже системско рјешење и разговор са надлежним институцијама.

"Рјешење је да се пензије повећавају линеарно свима једнако, ми пензионери не уплаћујемо допринос као што смо уплаћивали за радни стаж. Ако сам имао мању плату и уплатио мањи допринос, разлика је створена тада, немој више да се ствара разлика", казао је предсједник мјесног Удружења пензионера Борик 2 Петко Јеринић.

Надлежни подсјећају да се висина пензије одређује на основу личних уплата и година стажа, те да је систем постављен тако да прати уплаћене доприносе. Општи бод једнак је за све у Републици, управо из тог разлога не може ce говорити о дискриминацији, одговор је из ресорног министарства.

"Закон о пензијском инвалидском осигурању заштитио је осигуранике са минималним личним бодовима, што значи да неко са минимални личним бодом не би дошао до износа најниже пензије, њему држава гарантује и врши исплату износа најниже пензије који се исто тако утврђује на почетку сваке године", појаснила је помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Андреа Милинчић.

Ставови тако остају подијељени – једни траже више солидарности, други инсистирају на правилима система, а рјешење које би задовољило обје стране засад се не назире. Подносиоци апелације поручују да не траже привилегије, већ, како кажу, праведнији однос и сигурност у годинама када су им трошкови све већи, а могућности све мање.