СНСД подноси апелацију Уставном суду БиХ - на удару Шмит и његова наметања

"Ова се односи за Закон о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ који је наметнуо тзв. високи представник Кристијан Шмит и према тој одредби не извршавање одлука високог представника дошло је и до пресуде предсједнику Републике Српске Милораду Додику од стране Суда БиХ. Одлучили смо се да у овом политичком тренутку од Уставног суда БиХ, будући да смо се одлукама 18. октобра ове године ускладили и можемо рећи да признајемо и прихватамо Уставни суд Бих, али желимо да их доведемо у позицију да пробају укрстити аргументе са овим што подносимо данас. То су аргументи који су јаки, недвосмислени и неизбјежно по нама воде у одлуку да се прогласи неуставним Закон о Измјенама и допунама Кривичног закона и да не извршавање одлука високог представника не може бити правна норма у БиХ", каже шеф Клуба посланика СНСД-а у НСРС Срђан Мазалица.

Он каже да постоје аргументи да је поменута одлука противна Уставу БиХ и да високи представник није орган предвиђен Уставом, да БиХ у Уставу има само Парламентарну скупштину која је овлашћена да доноси законе.

"Такође, Анекс 10 на који се позива ОХР нема хијерархијску предност над Уставом БиХ. Ту је повријеђено начело диобе власти, али повреда је начела законитости и правне сигурности. Други сет аргумената је да су Измјене и допуне Кривичног закона БиХ противне општим одредбама Кривичног закона БиХ. Према општим принципима кривичног законодавства, парламент у којем сједе представници грађана може бити само тај који мијења кривични закон. Изнијели смо низ аргумената да су одредбе тог члана 203. а, у супротности са начелима Кривичног закона из Члана 2. став 1)", каже Мазалица.

Посебан аргумент је Кристијан Шмит који није верификован од стране Уједињених нација, поручује Мазалица.

"Није само да је ријеч о изостанку утврђене процедуре именовања високог представника што је наведено у Анексу 10, а то је да се он именује релевантном резолуцијом Савјета безбједности, него се ради о повреди међународног права јер је Дејтонски споразум споразум међународног права и ако нема потврде институције као што је Савјет безбједности, имамо ситуацију да је неколико амбасадора изјавом, не одлуком, именовало Кристијана Шмита за наводног високог представника. Те амбасаде долазе из земља које у укупној свјетској популацији учествују са 11 одсто. Нису све земље на свијету кроз одређене институције међународног права учествовале у овом процесу, а то Шмита доводи у позицију да је он колонијални диктатор".

Мазалица истиче да се аргументи не односе само на повреду права у Бих, него и повреду међународног права.

"Бонска овлашћења су изјава којом се поздравља намјера високог представника. То није нешто што му је дато. Она се односи искључиво на Предсједништво БиХ и Савјет министара, тиче се само извршне власти. Не спомиње се нигдје у тој изјави Парламентарна скупштина БиХ. Дакле, не може се та изјава о поздрављању намјере примијенити на евентуално доношење закона од стране високог представника, а наравно да ПИК није дио Дејтонског споразума", каже Мазалица.