Колико кошта живот и студирање у Београду?

Живот у већем граду значи и веће трошкове. Када се саберу смјештај, храна, превоз и џепарац, мјесечни трошкови студента достижу око 1.666 КМ. То је готово једнако просјечној нето плати у Крушевцу.

Сњежана Јовановић, осим што је сада бака, мајка је три кћерке. Већ 11 година из прве руке зна шта значи послати дијете на студије у други град. У октобру испраћа трећу кћерку у Београд.

Сњежана Јовановић истиче да их то финансијски исцрпљује.

„Много нас исцрпљује финансијски, скоро цијела једна плата оде на те трошкове, просвјетарске плате нису велике. Имамо срећу што станујемо у теткином стану, па плаћамо само режије, Инфостан и струју. Храну шаљемо, спремамо од куће, шаљемо аутобусом или када иде неки пријатељ. Сналазимо се, довијамо се“, каже Јовановићева.

Први удар на буџет је смјештај. Инфлација је и ове године утицала на цијене станова, кажу агенти за некретнине, али повећање није било велико. За родитеље је и најмање поскупљење додатни притисак на кућни буџет.

Приликом изнајмљивања стана потребно је одмах издвојити око 1.000 евра за прву кирију и депозит, а у појединим случајевима и за агенцијску провизију.

Гарсоњере по повољним цијенама

Душан Микуловски, агент за некретнине, наводи да се гарсоњере и даље могу наћи по повољним цијенама.

„Гарсоњере се заиста и даље могу наћи за неких 350 или 400 евра на ширем подручју Београда. Цијена зависи од тога какав је стан, гдје се налази и како је опремљен. Станови који могу да приме двоје људи, односно цимере, ипак морају имати одвојен простор јер не могу бити у једној просторији. Они се већ могу наћи по цијенама од 450 до 600 евра“, објашњава Микуловски.

Најјефтинији смјештај у студентском дому

Најповољније пролазе они који су остварили право на смјештај у студентском дому. Ове године ће око 9.000 студената за дом издвајати између 25 и 47 КМ мјесечно, у зависности од категорије смјештаја.

Горан Минић, директор Установе Студентски центар „Београд“, каже да просјечан студент мјесечно издваја значајна средства за смјештај и исхрану.

„Неки просјек је да студент на мјесечном нивоу за смјештај и исхрану издваја између 80 и 90 евра, а у неким првим категоријама и до 100 евра. То је мјесечни износ који је буџетском студенту потребан како би у Београду и становао и хранио се. Тај износ студенти могу зарадити за два или три дана рада преко студентске задруге, како би растеретили буџете родитеља“, наводи Минић.

Становање није једини велики издатак. Када би студент свакодневно сам куповао намирнице и припремао оброке, за исхрану би мјесечно требало да издвоји око 666 КМ.

Студентска менза и даље је најисплативије рјешење. За три оброка буџетски студенти издвајају свега око 4,43 КМ дневно.

Колико кошта оброк у мензи

Горан Минић, директор Установе Студентски центар „Београд“, прецизира из чега се састоји дневни оброк.

„Цијена исхране на дневном нивоу, која обухвата доручак, ручак и вечеру, износи око 4,43 КМ. Доручак кошта око 0,93 КМ, вечера 1,50 КМ, а ручак око двије КМ. Ручак се састоји од супе или чорбе која је тог дана на менију, главног јела, меса или варива, салате, хљеба и десерта“, каже Минић.

Када се сви трошкови саберу, потребно је издвојити од око 300 до 900 евра мјесечно, у зависности од тога да ли студент живи у дому или изнајмљује стан.

Међутим, рачун није коначан јер родитељи сваког мјесеца издвајају новац и за превоз, скрипте, књиге и џепарац.

Трошкови су велики, али се забораве, кажу родитељи. Увијек је задовољство када дјеца остваре своје циљеве, а то је рачуница која се не може изразити бројевима.

(РТС)