Квадрат староградње у Београду достигао 7.212 евра

Број купопродајних уговора износио је 60.964, што је незнатно повећање од 0,5 % у односу на исти период прошле године. У овом периоду дошло је и до наставка умереног раста цијена станова са годишњом стопом раста од 5,78 %.

Највећи број купопродајних уговора је на подручју Основног суда у Новом Саду.

Просјечна цијена стана у староградњи у Новом Саду у првом полугодишту ове године је 2.150 евра, а новоградње 2.147 евра, док максимална цијена није прелазила 5.560 евра у новоградњи, а у староградњи 5.600 евра, подаци су Републичког геодетског завода.

У Београду староградња 7.212 евра
Вриједност тржишта непокретности у Новом Саду је 462,8 милиона евра.

БиХ

Савјет министара о гранту са Шведском

Просјечна цијена стана у староградњи за подручје Републике Србије у првом полугодишту 2025. године износила је 1.856 евра, а у новоградњи 1.776 евра.

У Београду су најскупљи станови, па је квадрат староградње достигао 7.212 евра, а новоградње 9.805 евра.

Највећи број купопродајних уговора у првом полугодишту 2025. године које су доставили јавни билежници је на подручју Основног суда у Новом Саду (територије Града Новог Сада и општина: Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител) – 5.433, док је највећи обим новчаних средстава на подручју Првог основног суда у Београду (територије градских општина: Врачар, Звездара, Палилула, Савски венац и Стари град) у износу од 724,5 милиона евра.

Промет на тржишту непокретности 2,3 милијарде евра
Највећи дио укупне вриједности промета на тржишту непокретности инвестирано је у станове, са износом од 2,3 милијарде евра и уделом од 60 % укупно прометоване вриједности.

За куповину кућа издвојено је 302,9 милиона евра (8 %), за грађевинско земљиште 274,2 милиона евра (7 %), за пословне просторе 162,9 милиона евра (4 %), а за пољопривредно земљиште 105,5 милиона евра (3 %).

Град Београд доминира у укупној вриједности прометованих станова са уделом од 53 %. Поред тога, Град Београд има највеће учешће у вриједности прометованих гаражних простора (68 %), пословних простора (44 %) и грађевинског земљишта (52 %).

С друге стране, регион Војводине предњачи у вриједности промета пољопривредног земљишта са уделом од 70 %, као и у промету кућа (40 %) и викендица (59 %).

Кућа у Београду продата за 3,8 милиона евра
Најскупљи квадрат стана у Србији у првом полугодишту 2025. године прометован је на локацији Београд на води, на територији градске општине Савски венац за 9.805 евра, и то је стан у новоградњи.

Стан за који је издвојено највише новца је стан у новоградњи у износу од 1.833.506 евра, површине 537 квадрата и налази се на локацији Београд на води.

На територији градске општине Савски венац у Београду продата је најскупља кућа, са парцелом површине 1.722 квадрата, за 3,8 милиона евра.

Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији градске општине Звездара у Београду за 5.648 евра, а највиша уговорена цијена пословног простора од 2.369.400 евра, површине 1.795 квадрата, остварена је на територији Града Крагујевца.

Свијет

Болсонаро започиње служење затворске казне

На Савском венцу гаража 66.000 евра

Најскупље гаражно мјесто по цијени од 66.000 евра прометовано је на територији градске општине Савски венац (Град Београд). Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је на територији општине Ириг по цијени од 34 евра по квадрату за парцелу површине 5.873 квадрата.

Највиша вриједност уговора за пољопривредно земљиште (култура њива) у Републици Србији у првом полугодишту 2025. износи 1.246.451 евра, остварена је на територији општине Кула за парцелу површине 86 хектара 45 ари и 09 квадрата.

У првој половини 2025. године, станови и пословни простори бележе раст и у броју купопродајних уговора и у вриједности тржишта.

Вриједност прометованих станова порасла је за 23,4 %, уз повећање броја уговора за 8,2 %, док су код пословних простора забележени раст броја уговора од 6,1 % и повећање вриједности тржишта за 6,3 %.

Гаражни простори су, и поред смањења у броју уговора од 15,1 %, имали повећање вриједности промета од 14,7 %.

Сегмент кућа је такође забележио смањење броја уговора за 4,9 % уз пораст вриједности тржишта од 8,9 %.

За пољопривредно земљиште забележено је смањење броја уговора за 10,8 % и мању вриједност промета од 10,5 %, преноси Б92.