Српско село које су сви напустили: Наставу некада похађало 800 ђака, а сада овдје живи само 7 становника

Седамдесетих година прошлог вијека Крушевица је била општина са 11 села. Данас има седам становника.

Да то, нажалост, јесте умируће село, довољно говори то што је Дејан Стојановић међу најмлађима,а 77-мо је годиште.

"Има људи који долазе повремено. Многи би овде дошли, али нажалост избегавају због лошег пута", истиче Дејан.

Славко Кањевац, из села Широке Њиве каже да људи у овом крају нема, односно јако их је мало.

"Зима кад дође, десило се да сам ја сам у селу прошле године био. Изгледа и ове ће тако бити. Није то свеједно - сам, мало је непријатно. Али, добро, та љубав побјеђује према родном крају", истиче Славко.

Економија

Ако имате овај новац ускоро га нећете моћи користити

Некада је, присјећа се Милета Луковић из села Пестиш, постојала продавница, амбуланта, мјесна канцеларија, двије ковачнице.

"Нама није лоше овдје, само хоћемо да направимо пут, добар, да пролази аутобус као некад. И да проради неке године и школа наша", наводи Милета.

Село оживи сваког септембра, на Малу Госпојину, славу овдашње цркве, када се окупе они који су отишли одавде и њихови потомци.

Бојана и Владимир Луковић рођени су у Њемачкој. „Родитељи су нам из Пестиша, а крштени смо ове у Крушевици. Ми волимо Србију. Волимо ово мјесто. Долазимо сваке године на одмор. Мени само жао да пут није баш у реду, али ипак долазимо да проведемо време овде", истичу они.

Свијет

Лавров: Кијев подигао неонацизам на ниво државне политике

"Десило се да смо овај крај, ко прије, ко касније, сви напустили, а Бога ми и заборавили. Зато користимо, ове моменте, овај празник, да се окупимо, барем на један дан оживимо овај крај, освјежимо сјећања и покушамо да у овим млађима пробудимо осјећања према овом крају", каже Славољуб Сретковић из Крушевице.

Ђорђе Маслаковић из истог села додаје: "Ми људи у овим годинама трудимо се да колико толико очувамо овај крај, да би на неки начин младима дали повода да они дођу. Ако то урадимо, онда смо успејли."

Жељу да се врате у загрљај нетакнуте природе и нестварне лепоте, исказали су многи који су напустили Крушевицу.

Наравно, без пута нема живота ни опстанка.

(РТС)