''Учили су ме да су Срби зликовци, а онда сам дошао у Србију'': Странац покренуо расправу

Овим ријечима један корисник друштвених мрежа из муслиманске породице са Блиског истока покренуо је велику расправу о томе зашто Србија и даље има негативан имиџ у свијету, упркос његовом потпуно другачијем личном искуству.

Хроника

Пронађено тијело мушкарца у Сребреници: Огласила се полиција

Он је, постављајући питање "Зашто Србија и даље има тако негативну међународну репутацију?", објаснио шта га је навело на такво размишљање.

"Ово питање постављам из искрене радозналости и жеље да боље разумем историјски и политички контекст. Долазим из муслиманске породице и земље на Блиском истоку која је прошла кроз рат и страну интервенцију. Одрастајући, стално сам слушао да су Срби 'лоши момци' и да су као народ одговорни за страшне злочине. Такви наративи су нам представљани готово без икаквих нијанси и од малих ногу су обликовали моје мишљење", рекао је и додао:

"Како сам одрастао, схватио сам да је важно формирати сопствене ставове, умјесто да само прихватам оно што сам наслиједио. Када сам посјетио Србију, моје лично искуство било је изузетно позитивно. Сви које сам упознао односили су се према мени љубазно, с поштовањем и гостопримством".

"Занимљиво је да сам имао знатно мање позитивна искуства у Хрватској и у појединим подручјима Босне и Херцеговине са хрватском већином, гдје сам лично доживио дискриминацију. Посебно ме је изненадило колико су нека мјеста у БиХ, попут Мостара, и даље дубоко подијељена. Наравно, свјестан сам да су моја искуства анегдотска и да не представљају читаве народе, баш као што ни моја позитивна искуства у Србији не представљају сваког Србина", наставио је.

Након тога, изнио је и питање које је, како наводи, било у центру његовог интересовања.

Градови и општине

Град милионера у БиХ нема воду и канализацију

"То ме је навело да се запитам: Зашто Србија и даље носи тако снажну негативну слику у међународној јавности, док се чини да друге стране које су учествовале у ратовима у бившој Југославији пролазе са знатно мање критике? Не поричем да су се ратни злочини догодили, нити покушавам да прекрајам историју. Једноставно ме занима зашто се у јавности често стиче утисак да се колективна кривица приписује читавом једном народу, чак и деценијама касније. Искрено бих волио да чујем перспективу људи из Србије о овом питању".

Његова објава покренула је бројне коментаре и ширу дискусију, у којој су се многи осврнули на улогу медија, политике и начина на који се одређене земље представљају у свијету.

"Да ли сте икада чули да се Србија у неком холивудском филму помиње у позитивном контексту?"

"Западна пропаганда је јача од источне", писали су људи.

Велики број учесника расправе осврнуо се и на ратове деведесетих година, наводећи различита виђења догађаја из тог периода.

"Због деведесетих година изгубили смо пропагандни рат на Западу. Да будемо поштени, није све нетачно и дио те репутације је заслужен, али је све преувеличано, док се иста бруталност код других често оправдава или потпуно брише из приче", додао је још један корисник.

Тенис

Ђоковић открио шта је у животу важније од исхране: Све пада у воду ако ово не чувате

Један од коментара посебно се осврнуо на питање Косова и НАТО бомбардовања:

"Када је ријеч о деведесетим годинама, циљ је био да се одузме Косово, прво кроз дестабилизацију и коришћење општег хаоса који је већ постојао распадом Југославије. Дакле, искоришћена је постојећа ситуација како би се додатно распиривале тензије. Када је то већ било урађено, земља је била ослабљена, људи су већ били огорчени на Србију и српску власт, а онда је ситуација на Косову ескалирала и, ето га, услиједило је бомбардовање, које је довело до губитка територије".

У коментарима се нашао и апел да се прошлост не заборави, али да се односи међу народима граде на другачији начин.

"Рат се догодио пре 30 година, био је ужасан и одвратан, али вријеме је да кренемо даље и да имамо бољи живот!".

Срби, као и сви народи бивше Југославије, како наводе многи учесници дискусије, познати су по гостопримству и отворености према другима. Мјеста има за све, али је потребно више разумијевања, поштовања и добрих ријечи.

(Телеграф)