Град милионера у БиХ нема воду и канализацију

Живинице се годинама у јавности спомињу као "град милионера", а процјене говоре да у овом граду живи више од 150 особа чија имовина вриједи најмање милион конвертибилних марака. Ипак, иза снажних економских показатеља крије се сасвим друга слика: бројна насеља и даље немају водоводну и канализациону мрежу, док су губици воде у постојећем систему огромни.

Према ранијим наводима предсједника Управног одбора Фондације подузетника БиХ Самира Вилдића, у Живиницама има више од 150 милионера. Градоначелник Беган Мухић (СДА) појашњава да тај податак није заснован на званичној статистици те да је појам милионера релативан.

Како наводи, ако се посматра вриједност капитала који посједују Живиничани, број оних чија имовина прелази милион КМ чак је већи од 150. Велико интересовање јавности изазвала је управо ова информација, коју је градоначелник касније и потврдио.

До процјене се дошло анализом података према којима у Живиницама послује 110 компанија које остварују годишње приходе од милион или више конвертибилних марака, према подацима за 2022. годину. Приближно исти број фирми располаже имовином у том износу.

При томе се под појмом "милионер" не мисли на особе које располажу милионом марака у готовини, већ на оне чија укупна имовина достиже ту вриједност. Такођер, компанија с годишњим прометом од милион КМ не мора нужно имати тржишну вриједност у истом износу.

Здравље

Опасно je по живот: Погледајте колико тачно минута смијете сједити у тоалету

Ипак, ове бројке показују да у Живиницама послује више од стотину компанија чији су власници, само на основу вриједности својих фирми, власници милионске имовине. Дио богатства појединих становника везан је и за некретнине, штедњу и другу имовину, због чега процјена о више од 150 милионера дјелује реално.

Упркос томе, свакодневни живот великог броја грађана обиљежен је проблемима с основном комуналном инфраструктуром.

Буџет Живиница за 2026. годину износи 61 милион КМ, док у четири пословне зоне послује 1.030 приватних предузећа. Близина Међународног аеродрома Тузла додатно доприноси привлачности града за инвеститоре, али бројна насеља и даље немају приступ водоводној и канализационој мрежи.

Велики губици воде и планови за нову мрежу

Градоначелник Мухић истиче да воде у систему има довољно, али да највећи проблем представљају огромни губици настали због дотрајале инфраструктуре.

"Око 70 одсто воде губимо на простору Дубрава и Вишће због застарјелог система, а терен је шљунковит, па је тешко детектовати квар. Рјешење је потпуно нова мрежа. За три године уложили смо преко три милиона КМ властитих средстава и радили на новим бушотинама како бисмо осигурали нове количине воде", рекао је Мухић.

Град је 2024. године аплицирао за средства из европских фондова, али је пројекат враћен на дораду због техничких недостатака, уз подршку од 600 хиљада еура, пише "CAPITAL".

Вриједност пројекта изградње водоводне и канализационе мреже процијењена је на око 70 милиона КМ, а очекује се да би око 70 посто средстава требало бити осигурано из фондова Европске уније.

До реализације тог пројекта улаже се у локалне водоводе. Влада Тузланског кантона је у марту одобрила 10 милиона КМ кредитних средстава за изградњу и одржавање водних објеката у градској и приградској зони.

Тенис

Виландер измислио нову ријеч за Новака Ђоковића

Премијер Тузланског кантона Ирфан Халилагић изјавио је да је након кредитног задужења осигурано укупно 40 милиона КМ за градове и опћине, при чему су Живинице прве на листи приоритета.

"Не можемо дозволити да грађани и привреда у љетним мјесецима немају воде", поручио је Халилагић.

Опозиција упозорава на године занемаривања

Из опозиције сматрају да садашњи проблеми нису настали преко ноћи, већ да су посљедица дугогодишњег занемаривања комуналне инфраструктуре.

Предсједник Градског одбора СДП-а Омер Бешировић каже да су грађани незадовољни честим редукцијама воде, али и чињеницом да многа насеља још немају канализациону мрежу.

"Постојећи системи су недовољни, па код обилнијих падавина долази до повратног тока, што погоршава хигијенско-санитарне услове", рекао је Бешировић.

Додаје како није познато колико је новца у посљедњих пет година уложено у водовод и канализацију, нити ко сноси одговорност за вишегодишње занемаривање ових пројеката.

Заступница у Скупштини Тузланског кантона и привредница из Живиница Амила Хоџић сматра да развој привреде није био праћен одговарајућим инфраструктурним улагањима.

"Проблем Живиница није недостатак економског потенцијала, већ то што развој није пратио инфраструктурни напредак", навела је Хоџић.

Буџетом за 2026. годину планирано је око 4,5 милиона КМ за пројекте водоснабдијевања, укључујући изградњу и проширење водоводне мреже, резервоара и пумпних станица. Канализациона мрежа није обухваћена тим плановима, па ће септичке јаме и наредних година остати свакодневница у граду који слови за "град милионера".

Када је ријеч о пословној снази, Живинице имају 110 компанија с милионским приходима, али у поређењу с Тешњом заостају по величини водећих предузећа.

Највећа компанија у Живиницама, "Алфе-Ми", остварила је током 2022. године приходе од око 86 милиона КМ. У Тешњу је највећа компанија "Хифа Оил", која је исте године остварила готово десет пута веће приходе, око 820 милиона КМ.

Слиједе "Мади" са 234 милиона КМ прихода, "АС" са 137 милиона КМ, те "Манн+Хуммел" и "Хифа д.о.о." са по приближно 102 милиона КМ. Тако Тешањ има пет компанија с годишњим приходима већим од 100 милиона КМ, док у Живиницама нема ниједне.

Савјети

Другачији начин окретања јањетине на ражњу нови хит љета: Брже се пече и сочније је

Поједине велике компаније чији су власници из Тешња регистровани су у другим градовима, међу њима и "Хифа Петрол" са сједиштем у Сарајеву.

На основу тих показатеља закључује се да је тешањска привреда развијенија и већа од живиничке, иако су обје средине међу најзначајнијим пословним центрима у Босни и Херцеговини. Ако се процјењује да у Живиницама живи најмање 150 милионера, процјене говоре да их у Тешњу има више од 200. У оба случаја ријеч је о срединама које његују дугу предузетничку традицију и пословно окружење које погодује развоју привреде.