Вијек и по од Невесињске пушке: Помен херцеговачким јунацима

Парастосу присуствују српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, предсједник Владе Републике Српске Саво Минић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радан Остојић и делегација Народне скупштине.

У наставку обиљежавања 151 године од Невесињске пушке биће положени вијенци и цвијеће код спомен-обиљежја устаницима.

Након полагања вијенаца биће одржан културно-умјетнички програм, а планирана су и обраћања званичника.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна, 1941. године, у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за дан устанка против окупатора.

Обиљежавање 151 године од Невесињске пушке организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.