Ајкула је зграбила и повукла на дно, један потез јој спасио живот

Нешто више од два мјесеца касније, ова одлучна мајка довољно се опоравила да сједне и исприча своју причу. У интервјуу емитованом у недјељу за емисију 60 Минутес на мрежи Нине Нетворк, ова мајка једног дјетета описала је тренутак када се нашла лицем у лице са немани и поручила да не жели да је памте као "дјевојку коју је ајкула раскомадала на плажи", већ као "жену која је ударила ајкулу песницом у лице".

Сусрет са чудовиштем на само 30 центиметара

Лија Стјуарт, учитељица и мајка једногодишње дјевојчице Огаст, завршавала је своје редовно суботње јутарње пливање и враћала се ка обали када је упозорена на опасност.

"Чула сам дјевојку иза себе… оштар врисак. Окренула сам се и иза ње се налазило огромно, огромно пераје. Било је масивно", испричала је Стјуартова. "Погледала сам његову величину и схватила да то није делфин".

Ајкула је била тачно ту и брзо се приближавала. Нено лице било је језиво, са "малим, црним, стакластим очима", док су јој зуби и уста били огромни. У једном тренутку, звијер дуга четири метра била је на свега 30 центиметара од њеног лица.

"Гледале смо се лицем у лице", рекла је Стјуартова. Чак и у том тренутку, њене мисли су остале смирене. "Деснорука сам, па сам помислила: ’Хајде да ударим лијеви кроше.’ Само сам замахнула лијевом руком, а она ми је зграбила подлактицу и истргла ми кожу, мишиће, све… остала је велика празнина између моје подлактице и шаке".

"Нећеш ме одвојити од моје кћерке"

Ајкула јој је потом загризла бутину и почела да је вуче под воду.

"Помислила сам: ’То је то, овако умирем’, а онда сам помислила на мојук ћерку Огаст и на то да неће имати мајку, да ће одрастати без мајке“, рекла је, сузбијајући сузе. То је постала прекретница. "У глави сам мислила: ’Нећеш ме одвојити од моје кћерке.’ Знала сам да не смијем да је оставим".

БиХ

Аличковић тражи депортацију Лидије Вукићевић из Сарајева

Присјетила се како је скупила снагу и пружила отпор: "Окренула сам се и једноставно почела да је ударам песницом изнова и изнова, било је то као борба са диносаурусом. Као да ударате у зид од цигли. Мора да сам је једном стварно добро погодила, па ме је пустила. Било је то нешто најтеже на свијету, али изборила сам се и извукла одатле".

Херојско спасавање и борба љекара на обали

Свјетски шампион у веслању на дасци, Чарли Верко, тренирао је у близини када је примјетио њену борбу у води. Помогао јој је тако што ју је једном руком придржавао на својој дасци, док је другом полако веслао уназад ка обали. Вода око њих била је потпуно црвена од крви.

Спасилац Бен Хинан, који се задесио ту ван дужности, примјетио је пар и пожурио да помогне, док је његова партнерка, докторка Касандра Мекгрегор, позвала хитну помоћ.

Специјалиста ургентне медицине, др Ијан Ферусон, куповао је кафу у близини када је чуо вриштање. Ова импровизована медицинска екипа успела је да је одржи у животу користећи повезе за заустварање екстремно великог губитка крви. Др Ферусон јој је такође избушио кост у пределу рамена како би јој убризгао течност и крв, јер због скупљених вена нису могли да пронађу крвни суд.

"Осјетила сам како све напушта моје тијело и како одлазим негдје", присетила се Лија лежања на песку. "Баш када је требало да стигнем до краја тунела, добила сам визију Огаст. Као да сам натјерала себе да се вратим. Отворила сам очи и видјела све те људе око себе".

11 операција и буђење из коме

Превежена је у болницу Ст. Винцент, гдје је уведена у индуковану кому. Повреде су биле толико тешке да је током 10 дана подвргнута 11 операција, а љекари су морали да јој ампутирају лијеву руку.

Њен партнер Фернандо и мајка Кристин, по струци медицинска сестра, све вријеме су дежурали поред ње. Када се 23. јуна коначно пробудила, прво је гестикулирала да јој изваде цјевчицу за дисање која ју је мучила.

Мајка Кристин присјетила се тренутка када су јој коначно уклонили тубус: "Овог пута њене очи су биле потпуно свјесне, гледала ме је директно. Чим су извадили цјевчицу, погледала ме је и рекла: ’Волим те.’"

Нови живот и мале свакодневне побједе

Лија је наредне мјесеце провела поново учећи да хода и пише. На срећу, није претрпјела оштећења мозга услед губитка крви, али се и даље бори са новим инвалидитетом.

"Има добрих и лоших дана. Још увијек покушавам да се помирим са чињеницом да ми рука није ту", рекла је. "Понекад се јако изнервирам. Огаст подигне руке и жели да је узмем, а ја жарко то желим, али једноставно не могу".

Ипак, фокусира се на напредак: "Ради се о малим стварима, на примјер, сада могу сама да оперем зубе. Веома сам поносна на то. Тако је лијеп осећај када сам опереш зубе, умјесто да то неко други ради умјесто тебе", преноси Дејли мејл.