Једна европска земља деценијама не помјера казаљке

Земља позната по вулканима и гејзирима од 1968. године користи исто вријеме током цијеле године, а разлог за такву одлуку лежи прије свега у њеном географском положају и малој користи коју је доносило смјењивање љетног и зимског рачунања времена.

Градови и општине

Високе концентрације злата: Открива се нови потенцијал у овој општини

Исланд је посљедњи пут помјерио сат 7. априла 1968. године, када су казаљке помјерене један сат унапријед.

Након тога, земља је трајно прешла на гриничко средње вријеме (ГМТ), односно УТЦ+0, и од тада није мијењала сатове због преласка на љетно или зимско рачунање времена.

Прича о промјени времена на Исланду почела је још 1917. године, када је први пут уведено љетно рачунање времена. Тај покушај трајао је четири године, а пракса је поново успостављена 1939. године и задржала се све до 1968, када је исландски парламент одлучио да је трајно укине.

Главни разлог била је мала практична корист коју је промјена сата доносила становништву. Због географског положаја Исланда, дужина дана и ноћи значајно се разликује током године. Љети сунце готово не залази, док су зимски дани веома кратки, па помјерање казаљки није доносило значајне предности у коришћењу дневне свјетлости.

Умјесто тога, промјена времена стварала је додатне непријатности, због чега је одлучено да се током цијеле године примјењује исто вријеме.

Исланд није једина земља која је одустала од промјене времена

Исланд није једини примјер државе која је одлучила да прекине са сезонским помјерањем сата. Русија и Бјелорусија такође су одустале од ове праксе, али у већем дијелу Европе сатови се и даље помјерају два пута годишње.

Питање укидања љетног и зимског рачунања времена већ годинама је тема расправа у Европској унији, али коначан договор држава чланица још није постигнут.

Ауто-мото

Несвакидашња лицитација у БиХ: Општина продаје овај Мерцедес за 450 КМ

Европска комисија је у фебруару 2026. покренула ново испитивање могућих рјешења за будућност промјене времена. Разматра се десет различитих сценарија, уз анализу могућих посљедица по јединствено тржиште, привреду, потрошњу енергије, јавно здравље и саобраћај.

Очекује се да истраживање траје до краја године, али његови резултати не значе да ће помјерање сата аутоматски бити укинуто. За коначну одлуку биће потребна сагласност држава чланица.

Да ли промјена сата доноси више штете него користи?

Противници сезонског помјерања сата тврде да оно може негативно да утиче на здравље људи и свакодневни живот. Један од главних аргумената јесте да промјена времена ремети природни циркадијални ритам, односно унутрашњи биолошки сат организма.

БиХ

Крај чекања у БиХ: Познат датум отварања Лидла, ево гдје стижу продавнице

То може довести до проблема са спавањем, слабије концентрације и раздражљивости. Поједина истраживања указују и на могућу повезаност промјене времена са повећаним ризиком од одређених здравствених проблема, укључујући срчане ударе, као и саобраћајне незгоде.

Осим тога, помјерање сата представља логистички изазов за јавни превоз и компаније које послују непрекидно, јер захтијева прилагођавање распореда и организације рада.

Исланд је, међутим, овај проблем ријешио још 1968. године, одлучивши да током цијеле године задржи исту временску зону. Док европске земље и даље покушавају да пронађу заједничко рјешење, исландски примјер показује да је могуће организовати свакодневни живот без сезонског помјерања сата, преноси "Телеграф".