Јегуља постала злато на црном тржишту

У Плензији, малом приморском граду недалеко од Билбаа, риболов јегуља је одавно дио свакодневног живота. Данас, рибарима широм Баскије више није дозвољено да лове овај цијењени деликатес, који се нашао у центру онога што власти описују као једну од најуноснијих индустрија шверца дивљих животиња на свијету.

Регионална забрана је уведена ради заштите европске јегуље, критично угрожене врсте чији је број опао за око 95 одсто од 1980-их. Али локални рибари кажу да прописи кажњавају оне који их се придржавају, док криминалне мреже профитирају од илегално уловљених младих јегуља у послу вриједном више милијарди евра.

„Дакле, баскијски рибари ће бити окривљени за изумирање јегуља, али свима осталима је дозвољено да пецају?“, каже Унаи Еизагире, који пеца јегуље већ 30 година и сада се плаши за сопствени приход. „То је смјешно.“

Заштитници природе подржавају забрану као хитну мјеру због низа пријетњи по врсту, од загађења до климатских промјена. Али морски биолог Естибализ Дијаз сматра да су потребна и дугорочна рјешења, попут уклањања хидроелектрана које пресјецају миграционе путеве јегуља и убијају их у њиховим турбинама.

„Ситуација је толико лоша да морамо да дјелујемо у свим областима“, рекао је Дијаз, који ради у океанографском истраживачком институту AZTI.

Јегуље на нивоу шверца дроге

Дио разлога зашто је европска јегуља тако рањива лежи у њеном изванредном животном циклусу. Донедавно је била обавијена велом мистерије, а велики дио тога и даље остаје мистерија.

Научници сада знају да одрасле јегуље мигрирају хиљадама километара од европских ријека до Саргаског мора у сјеверном Атлантику, јединственог и огромног подручја између океанских струја. То јегуљама тако нуди „слободан пут“ или преко Екваторијалне струје тамо или преко Голфске струје назад у Европу. Ово је њихово једино познато мрестилиште, али то не помаже много научницима: површине је скоро 9 милиона квадратних километара, а нико никада није видео јегуљу како се мрести.

Друштво

Необичан станар бунара породице Лекић: Ту је већ 35 година

Међутим, познато је да угину након мрестења, а њихове ларве путују ка Европи морским струјама.

Још само 12% до циља

Према Дијазу, број стаклених јегуља које сада улазе у Бискајски залив и повезане пловне путеве је само око 12 процената онога што је био пре 1980-их. Стаклене јегуље које заштитници природе покушавају да заштите су највреднија роба на црном тржишту. Килограм може достићи цијену и до 9.000 евра.

„То се може упоредити са трговином дрогом. Тоне илегално уловљених младих јегуља се сваке године заплене у Европи“, рекао је Еизагире. „Прави новац се зарађује иховим кријумчарењем у Азију.“

Огромни профити и релативно ниске казне за мање прекршаје локалних рибара чине ризик прихватљивим за многе. Када су умјешане криминалне организације, казне могу достићи шест пута већу вриједност од шверцуване робе.

Цијену значајно повећава потражња на Далеком истоку, у Кини, Јужној Кореји и Јапану. Чак су и младе јегуље тамо изузетан специјалитет, и само младе имају икакве шансе да буду узгајане у јегуље. Деценијама се, како у Европи тако и на Далеком истоку, покушавају буквално сви трикови да се вјештачки узгајају јегуље, али једноставно не функционише. Само природно усред Атлантика.

Кријумчарење вриједно до 3 милијарде евра

Зато фарме зависе од ове млађи, и тако се она може узгајати прије него што се прода врхунским ресторанима. Готово је апсурдно да се понекад иста шверцована млађ враћа у Европу неколико година касније као риба за тржиште сушија.

Заштитници природе су се надали да ће пријетња јегуљама донекле попустити након што је ЕУ забранила извоз европске јегуље ван Уније 2010. године. Али то се испоставило као само позив организованом криминалу да се умјеша: процјењује се да илегална трговина доноси до три милијарде евра профита у својим најбољим годинама.

„Наша горња процјена је увијек била 100 тона шверцованих малољетних риба годишње. То је већ око 300 милиона риба“, рекао је Флоријан Штајн, шеф одјељења за науку и јавну политику у Њемачком савезу за спортски риболов. Али он има информације од царине да је чак и тај огромни број само „веома конзервативна процјена“ и да би лако могао бити много већи.

Међународне полицијске службе такође појачавају своје напоре, али Европа је много пажљивија у погледу онога што у њу улази него онога што се илегално износи. Међутим, у оквиру операције „Језеро“, Европол је заплијенио 22 тоне стаклених јегуља и ухапсио 26 осумњичених између 2024. и 2025. године.

Занимљивости

Породица Лекић у затвореном бунару открила необичног становника: Опстао је у мраку више од 30 година

„Полицијске снаге широм Европе већ врше велики притисак на мреже кријумчарења“, рекао је Санчез Ромеро из Интерпола. „Али криминалне групе стално траже нове руте.“

Штајн, који је докторирао међународну трговину и шверц јегуљама и савјетује њемачку владу, каже да је шверц постао још распрострањенији од 2020. године и да су руте шверца постале много сложеније. „Прије десет година, аеродром у Мадриду био је једно од највећих чворишта шверца у Европи.“ Разлог је била близина ловишта у сјеверној Шпанији и Португалу.

Криминалне руте живог блага

Али шпанске власти су постале опрезније у вези са теретом намјењеним источној Азији, а криминалци су се прилагодили. Стручњаци сада вјерују да је све важнија рута за транспорт наркотика у Европу и изношење овог живог блага из Европе преко сјеверозападне Африке, преко Марока, Мауританије и Сенегала.

Његов географски положај је један од разлога његове привлачности. Гибралтарски мореуз је широк само 14 километара на свом најужем дијелу и једна је од најпрометнијих бродских рута на свијету. „Знамо да се кроз овај мореуз шверцује и велика количина дроге“, рекао је за DW марокански истраживачки новинар Јасир Ал-Махтум. А криминалци су открили да се њихови капацитети не морају враћати празних руку.

Европска јегуља заправо насељава ријеке и естуаре у Мароку. Иако је земља забранила извоз стаклених јегуља краћих од 12 центиметара, развија легалну домаћу трговину јегуљама. Стручњаци се плаше да она служи као параван за младе који се кријумчаре из Европе.

Из Марока, кријумчари затим превозе јегуље у Азију различитим рутама. Методе нису посебно софистициране. Стаклене јегуље се могу превозити у обичним коферима на редовним путничким летовима. Смјештају се у вреће са малом количином воде и топлотне изолације како би се температура одржала стабилном. У таквим условима могу преживјети до 48 сати. Након доласка у Азију, завршавају на фармама.

Сат откуцава за јегуље

Јегуље су важан показатељ стања морских и ријечних екосистема јер пролазе кроз различита станишта током дугих миграција, што их чини посебно осетљивим на промјене које могу утицати и на друге врсте.

Такође су важан извор хране за друге дивље животиње, укључујући чапље, видре и веће рибе. „Тешко је чак и предвидети какве би биле посљедице њиховог нестанка“, упозорава Дијаз.

Свијет

Жалио се на бол у стомаку, па завршио на операционом столу: Љекари у организму пронашли јегуљу

Према правилима ЕУ, државе чланице морају предузети мјере како би осигурале да се најмање 40 одсто одраслих јегуља може вратити у Саргасово море ради мреста. Дијаз сматра да би такође требало осигурати да најмање 40 одсто стаклених јегуља успјешно стигне до европских ријека и обала из Саргасовог мора.

Али на конференцији CITES 2025. године, предлог о заштити свих врста слатководних јегуља од илегалне и неодрживе трговине је одбијен. Штајн сматра да је таква заштита кључна. „Тај предлог треба вратити на дневни ред за сљедећу конференцију. Не видим други начин да се овај проблем стави под контролу“, рекао је.

„За нас је јегуља више од обичне рибе“, рекао је Унаи Еизагире. „Она је вековима дио нашег идентитета.“

За рибаре попут њега, баш као и за рибаре у Француској, Холандији или Њемачкој који генерацијама зарађују за живот од јегуље, боља заштита од криминалаца је једини начин да европска јегуља преживи, преноси Индекс.