"Када се Њемачка наоружава, Европа заврши у пламену"

Оно што је протеклих мјесеци пробудило старе духове у Европи јесте најава Њемачке да планира створити најмоћнију војску до 2039. године.

Наиме, као што је познато, након пораза у "Другом" рату, њемачка војска је распуштена, али Хладни рат мијења стање. 1955. године тадашња Западна Њемачка улази у НАТО, а исте године је основан "Бундесвер" (Bundeswehr), њемачке оружане снаге, које улазе у колективни систем одбране против Совјетског Савеза. У том систему су и данас, али са све већом жељом за додатно јачање.

Стање се драстично мијења

У посљедњих неколико година, расположење доносиоца одлука у Њемачкој се враћа на "фабричка подешавања". Јачањем суверенитета европских и свјетских држава, а све мањом улогом НАТО пакта, Њемачка почиње да све отвореније креће ка милитаризацији.

Изговор за то јој представља и руска Специјална војна операција у Украјини, коју су у Берлину покушали да искористе као оправдање за своје намјере.

Документи и извјештаји који су недавно "процурили" у јавност говоре о запањујућим цифрама. Тако се предвиђа издвајања око 377 милијарди евра за копнене снаге, ваздухопловство, морнарицу, свемирске и кибернетичке способности.

Како је једном приликом навео Карстен Бројер, начелник Генералштаба Бундесвера, све се то "ради због руске пријетње". Први војник Њемачке вјерује да ће "Русија, због непрестаних напора да ојача војску већом регрутацијом и улагањем у наоружање, бити довољно снажна да нападне територију НАТО-а до 2029. године." Из Русије су те наводе јасно и недвосмислено одбацили, али то неће бити довољно да се смањи жеља за милитаризацијом земље која је поражена, не у једном, него у два свјетска рата.

Прелазак на "ратну економију"

Њемачка је деценијама била "мотор" Европе. Њена аутомобилска индустрија је служила као замајац за економски развој цијеле земље. Милиони људи су хрлили у Њемачку као "обећану" земљу. Економију је градила, а своју одбрану је "препустила" НАТО-у, читај Сједињеним Америчким Државама.

Ипак, доласком Доналда Трампа у Бијелу кућу, САД су јасно рекле како не желе да бране другу без накнаде. Тако су из Вашингтона тражили од савезника да се издвајање за НАТО повећа са три на 5 одсто БДП-а.

То свакако представља озбиљан ударац за буџет Савезне републике, која се, из само њима јасних разлога, практично одрекла јефтиних ресурса из Русије. Њемачке компаније су постале све мање конкурентне, производња се селила у друге земље (то је био случај и прије 2022.), те се чини да им преостаје једино прелазак на "ратну економију".

Док се досадашњи извозни модел распада, Њемачка се окреће од аутомобила ка топовима – и покушава индустријски пад да претвори у одбрамбени процват, пише и „Вол Стрит џурнал“.

Стари модел на измаку снаге

Сваког мјесеца око 15.000 радних мјеста нестаје из њемачке производње, укључујући некада доминантни аутомобилски сектор, показују владини подаци. Мерцедес-Бенц је забиљежио пад добити од 49% за 2025. годину, док је Фолксваген, други највећи свјетски произвођач аутомобила, објавио да му је добит у истом периоду пала за 44% и најавио планове за укидање 50.000 радних мјеста у Њемачкој до 2030. године.

Чак и водећи брендови попут Поршеа пријављују тешке ударце, при чему је оперативна добит пала за 98% у поређењу са 2024. годином, која је већ била једна од најгорих у модерној историји компаније. Већину посла у њемачкој економији сада обавља услужни сектор, који чини око 70% економског учинка, док производња и даље држи 20% – а до петине свих услужних дјелатности везано је за индустријске компаније попут произвођача аутомобила.

Недавне регулаторне промјене у Њемачкој и Европској унији побољшале су приступ тржишту капитала за одбрамбене компаније, које махом са прелазе на производњу компоненти за "ратну машинерију".

"Када се Њемачка наоружава, Европа заврши у пламену"

Поремећај односа између савезника, додатно је убрзао сам процес милитаризације Њемачке, што нас опет доводи до прве реченице текста "када се Њемачка наоружава, Европа заврши у пламену".

Из Русије јасна порука - најбитније да не склизну тамо гдје су била пар пута у историји.

"Најважније је да се Њемачка, која је објавила планове за стварање најмоћније војске у Европи, не врати тамо гдје је била неколико пута у историји, изјавио је портпарол руског предсједника Дмитриј Песков.

Нема изласка без дозлове

Оно што свакако може изазвати језу широм Европе јесте правило које су увели. Наиме, од својих држављана захтијевају да мушкарци старости од 17 до 45 година добију званичну дозволу прије него што напусте земљу на дужи период.

Ово правило се односи на особе које планирају боравак у иностранству дуже од три мјесеца, било ради образовања, запослења или дугог путовања. Они на које се правило односи морају осигурати одобрење у Центру за каријеру Бундесвера прије одласка.