Крај за Украјинце? Руси заузимају три кључна града

Освајање Хуљајпола, као и Покровска и Мирнохрада, могло би Москви да обезбиједи кључна упоришта за будуће офанзиве и да јој донесе предност у евентуалним мировним преговорима уз посредовање САД-а.

Војни стручњаци и независни посматрачи оцјењују да би Русија у наредним недјељама или мјесецима могла да доврши освајање ових подручја. Највећа опасност за украјинске снаге тренутно је у југоисточној области Запорожја. Град Хуљајполе, који је дуго био кључна тачка на том дијелу фронта, готово је у потпуности под руском контролом, показују мапе независних посматрача, а потврђује капетан Дмитро Филатов, украјински официр који се бори на том подручју.

Капетан Филатов, командант Првог засебног јуришног пука, изјавио је прошле недјеље да украјинске снаге и даље држе неколико зграда унутар Хуљајпола. Међутим, „већи дио града у потпуности је под контролом непријатеља“, рекао је, додајући да „95 одсто војника тамо чине Руси“.

Хуљајполе, град који је прије рата имао око 12.000 становника, био је један од посљедњих урбаних центара под украјинском контролом у региону, изузев регионалног средишта – града Запорожја. Иза Хуљајпола простиру се отворена поља, што украјинским снагама оставља мало простора за утврђивање и заустављање руског напредовања.

Руске снаге приближавају се и предграђима Запорожја, индустријског центра са око 700.000 становника. Према мапама са фронта, руске трупе налазе се на око 24 километра од јужног улаза у град, а даље напредовање довело би то подручје у домет малих јуришних дронова.

Исцрпљујуће борбе у Доњецку

Аналитичари руске успјехе у Запорожју приписују слабијој украјинској одбрани, будући да Кијев своје снаге концентрише на одбрану градова у сусједној Доњецкој области. Но, и тамо су украјинске трупе у тешкој ситуацији. Украјина се фокусирала на одбрану Покровска и Мирнохрада, градова који су заједно прије рата имали више од 100.000 становника.

У јануарском извјештају Центра за стратешке и међународне студије (CSIS), истраживачког института са сједиштем у Вашингтону, наводи се да су руске трупе у офанзиви на Покровск и Мирнохрад, која траје годину и по дана, напредовале у просјеку око 70 метара дневно. То је спорије од кретања савезничких трупа у бици на Соми током Првог свјетског рата. Према истом извјештају, Русија је од почетка 2024. године заузела мање од 1,5 одсто украјинске територије.

Даље руско напредовање

Војни стручњаци сматрају да би заузимање Покровска и Мирнохрада Москви дало одскочну даску за напредовање ка сјеверу и остварење циља заузимања цијеле Доњецке области, од које већ контролише око три четвртине. Главна мета могла би да буде Костјантиновка, удаљена око 40 километара.

Костјантиновка је јужни улаз у ланац градова који чине посљедњи велики одбрамбени појас Украјине у Доњецку. Њен пад довео би готово све градове сјеверније у домет руских дронова, а Москва би добила приступ кључној саобраћајници која их повезује.

Након што су прошле године дјелимично опколиле град, руске снаге су се ове зиме почеле инфилтрирати у њега, а појачале су и нападе дроновима на снабдјевне руте. Један украјински командант недавно је изјавио да је приближавање Костјантиновки постало толико опасно да се већина снабдјевних мисија обавља роботским возилима на даљинско управљање.

Ако руске трупе наставе напредовање, Украјина ће се вјероватно суочити са већим дипломатским притиском, укључујући и од стране америчког предсједника Доналда Трампа, који је поновио аргумент Москве да би Украјина требало да уступи територију како би избјегла даље борбе. На састанку са украјинским предсједником Владимир Зеленским у децембру, Трамп је упитао: „Зар вам није боље да сада постигнете договор?“